NJIHOVA LJUBAV SLAMA SRCA! Branka i Bekim bili zajedno 43 godine, a OPROSTILA mu OVO! Fehmiu na kraju sebi PRESUDIO

Ove godine je desetogodišnjica kako nas je napustio slavni glumac Bekim Fehmiu, a Branka Petrić govorila je ovako o njihovoj ljubavi.

"Momenat gostovanja našeg pozorišta u Rusiji bio je uzbudljiv za ceo ansambl. Dve nedelje smo bili u tadašnjem SSSR, sedam dana u Moskvi, sedam dana u Sankt Peterburgu (tada Lenjingrad). A na turneju Bekim i ja krećemo kao momak i devojka. Ali stalno je među nama promenljivo, ide dobro, pa ne ide. Prođe Moskva i dođe Lenjingrad, obilazimo muzej Ermitaž, a ona koja nas vodi po njemu u razgledanje je prelepa Ruskinja Ljudmila. Kosa joj do pola leđa, plava. I svi muškarci oko nje. I Bekimu se ona dopadne, a i da preseče jer je naša veza ne baš čvrsta. I on krene sa Ljudmilom, a ja igram neke predstave. Strašno. Njega nema u hotelu, čekam ga, patim. Nema ga. Uto nailaze moje drugarice Rada Ðuričin i Olga Savić. Napolju je minus trideset, a one kažu: "Ajde da prošetamo da ti bude lakše." Tu je bio veliki park. Šetamo i vidimo u daljini vatricu. Krećemo ka njoj, tu je jedan krug i na sredini večita vatra a jedna babuška sa metlom čisti sneg. Čuva večitu vatru. Razmenimo s njom par reči. U tom trenutku nailazi čovek s violinom i kaže: "Djevuške, šta radite?", i kreće u toj noći da svira. I kada sam se sećala svega toga, pomislim, da nije bilo tako kako je bilo, možda nikada ne bih imala fantastičan doživljaj kao te noći. I uvek sam tako gledala stvari u životu", izjavila je i nastavila:

"Bekim nije došao te noći, već tek sutradan na voz. I Ljudmila dolazi da ga isprati. Ceo ansambl je napolju, a oni se pred svima ljube. I ja to vidim. Brzo se stigne do Moskve, a do Beograda posle dve noći. Njega ceo ansambl prezire. Ljudi su na mojoj strani. Dim ide iz lokomotive i kao da je Ana Karenjina. Svi idu na ručak u vozu. Bekim sam u kupeu, niko mu ne prilazi. On kao čita knjigu. I ja dođem i kažem mu: "Zdravstvujte. Šta čitate?" Vidim da mu je zaigrao osmeh. Prihvata moj zagrljaj, a ansambl reaguje: "Mi smo prezreli Bekima, a Branka mu se vraća. I posle toga se veza učvrstila. Zbližili smo se. I on je imao dilemu u vezi sa mnom. Rekao je mom tati da sam ja malo skakutava. Istovremeno, govorio je da se neće oženiti glumicom."

"Možda meni ponekad fali tog makar malog ega. Neka druga devojka bi rekla: "Nikad više neću da ga vidim." A ja sam potpuno shvatila šta je za njega značila ta Ljudmila. Značila mu je kao mladom čoveku jednu super avanturu. U smislu, kad se uzme u obzir turneja, daleka zemlja… Rekao je i da je hteo da prekine sa mnom. A ja sam u šali rekla: "Pa mogao si da nađeš neku ružniju." Ja sam se od majke, od porodice, nadobijala baš mnogo ljubavi tokom celog života. Čak mi i sad ta njihova ljubav daje snagu. A sa ljubavlju ide i praštanje, razumevanje. Znala sam da on nikada ne bi došao kod mene da pita za oproštaj. On je bio takav, na neki način on se povuče i uvek je čekao da njega osvajaju. Takav je bio i na Akademiji. Mi smo šest godina bili kolege. I jedino sam mu ja pisala kad je bio u vojsci. I da se vratim na onu ljubav iz detinjstva. Ako se nadobijate te ljubavi, onda možete i da je dajete", rekla je Branka.

Glumica je govorila i o njegovoj smrti.

"I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao - da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu i razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna je žena rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok. To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je boje vašeg džempera (crven, bordo, prim. B. R.), tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: "Kako je tata lep." A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu", pričala je glumica.

Kurir.rs/K.Đ/Nedeljnik, Foto: Dragana Udovičić, Profimedia