KOJA I JA SMO DOŽIVLJAVANI KAO TEZGAROŠI! Dragan Bjelogrlić OTVORIO DUŠU o ulogama a evo ko ga je sačuvao od STRANPUTICE

Popularni glumac, producent i reditelj Dragan Bjelogrlić objasnio je zašto je bilo jako opasno što je doživeo toliku popularnost kao tinejdžer, ulogom Bobe u seriji “Bolji život”.

- Profesionalno me je odredila uloga Sirogojna, bio sam osmi razred, a Boba je uz Gigu bio najpopularniji lik i to je nešto što je sigurno odredilo moj glumački put. Tad sam bio najpopularniji u svom životu, ali je to mač sa dve oštrice. Koliko je bilo dobro što su me ljudi voleli i znali, toliko je moglo da bude i opasno. Jako je teško ostati normalan dok si mlad, čovek dok je mlad stalno misli da će zauvek biti mlad, a kad je mlad i popularan onda tek misli da će to trajati zavek, to je vrlo opasno tlo - rekao je Bjelogrlić u emisiji „Ko sam tebi i šta sam sebi“ na TV K1!.

- Osvešćenja u tom slučaju mogu biti brutalna, loša po zdravlje - čovek ume da se pogubi i na mentalnom, ali i na fizičkom niovu, da počne da uživa u raznim izazovima mladosti. Znamo iz raznih biografija svetskih zvezda da zbog te rane popularnosti, njihovi životu su znali da se završe na loš način.

Iako je kroz svoju karijeru doživeo mnoge izazove, Bjela tvrdi da je upravo porodica uspela da ga sačuva od stranputice.

- Mene su možda sačuvali moji hercegovački koreni i ta neka konzervativnost. Mlad sam ostao bez oca, imao sam 18 godina i majka je bila uz mene i stariji brat. On je donekle preuzeo ulogu oca i mi smo ostali do dan danas nerazdvojini, stvaramo zajedno i to je verovatno razlog zašto nisam izgubio sebe - kaže Bjela koji po istom principu danas vaspitava svoju decu:

- Verujem da sve polazi od kuće. Imam dvoje dece koji su sada mladi ljudi, nisu više deca, imaju 23 i 19 godina. Mogu da kažem da je moja supruga pre svega ustanovila to pravilo da sve u životu potiče od kuće i uvek imam empatiju prema deci koja su bez roditelja, koja nisu imala tu sreću da odrastaju u skladnim porodicama i njima je uvek bilo teže. Sve u životu što radite se vraća na ono što ste poneli iz svog porodičnog doma. To zna da zvuči demagoški, ali ja u to verujem i na ličnom primeru sam to i iskusio. Kad god mi je bilo teško ili sam se nalazio u situacijama kojim putem da krenem, prisećao sam se onoga što sam naučio u svojoj porodici ili pitao za savet svoje najbliže.

Kako je danas jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog glumišta i ima zavidnu karijeru, ostalo je pitanje zašto ga nikad nije privlačio Holivud i inostrana karijera.

- Devedesetih godina je nažalost veći deo moje generacije otišao u inostrantsvo i u jednom periodu posle američke premijere filma “Crni bombarder” i ja sam proveo jedno leto u Los Anđelesu da bih video da li bih tamo eventualno mogao da nastavim svoj život i karijeru. Naravno, brzo sam shvatio da ne mogu. Gluma je specifična profesija, ako ste reditelj možete da radite svuda po svetu, ali kad ste glumac onda ste osuđeni da glumite na svom jeziku i igrate ljude koje poznajete, što ne znači da ne možete da nastaviti karijeru ako imate sreću i mogućnosti u inostranstvu. Pošto ja nisam imao te prilike - da na kvalitetan način nastavim svoj profesionalni put, rekao sam dobro i vratio se. Video sam o čemu se tu radi, kako funkcionišu stvari u Holivudu i doneo sam odluku da ću prvo kad dođem u Srbiju da napravim svoju kompaniju i da počnem da radim sam - otkrio je poznati glumac i istakao da je ovakva njegova odluka čak naišla na kritike među njegovim kolegama i prijateljima:

- Sad kad pričam o tome to je normalno jer skoro svaki umetnik ima svoju kompaniju, ali tada 93. godine to je bilo nepojmivo. Sad mogu da kažem, sa ove distance, da smo u našim krugovima Nikola Kojo i ja doživljavani kao tezgaroši, u smislu sad oni hoće da uzmu neke pare, kao jeres. To mi je sad i simpatično kad se setim i šalim se sa kolegama koji danas imaju firme, a tada su nas gledali ispod oka. Ali to je bilo takvo vreme i zato je bilo nelogično da budete umetnik i imate svoju kompaniju.

Kurir.rs/K1