IVAN ĐORĐEVIĆ, UBICA U SERIJI TAJKUN, ZA KURIR: Isprljao sam ruke zarad tuđih interesa

Transformacija Uspeo sam da oživim lik koji nije ni blizu mene.
Zoro je izmanipulisan, on je oružje u nečijim rukama

Šta vas je privuklo „Tajkunu“, koji je osvojio srca publike nakon samog početka emitovanja na Superstar TV i RTS?

- Oduvek mi je bilo bitno kao glumcu da u okviru rediteljsko-dramaturško-scenarističkog okvira imam i svoj okvir, svoju ličnu priču, odnosno ideju, koja bi na neki način mogla da bude referenca na svet u kojem sam živeo ili živim. Nekad se to odnosi na najintimnije stvari koje sam preživeo ili živim, a nekada na širu sliku sveta u kom pokušavam da bivstvujem.

Ko je Zoro, koga igrate?

- Neko s kim se manipuliše, neko ko je oružje u nečijim rukama, neko ko prlja svoje ruke zarad nečijih i neko ko je sredstvo do cilja. Odgovori na ta pitanja su bila moja vodilja zašto igram ovaj lik. A ti odgovori se jasno referišu na vreme i mesto i radnje serije i samog mesta i vremena u kom smo danas.

Na probi kostima kažu da vas mnogi nisu prepoznali.

- Bila je dugotrajna potraga za tim kako izgleda Zoro. U dosluhu sa rediteljem, kostimografom, pa i direktorom fotografije, došli smo do nečega što je potpuno promenilo moj fizički opis. A opet, s druge strane, to je za mene najveća glumačka radost. Uspeo sam da oživim lik koji nije ni blizu mene. Uz nekoliko svojih predloga, prepustio sam se Miši Terziću, reditelju, i Radanu Popoviću, direktoru fotografije, da me vode kroz seriju.

Kako je protekla saradnja s Bjelogrlićem?

- Bjelogrlić je neko ko iza sebe ima ogromno iskustvo i apsurdno bi bilo i govoriti o tome, jednostavno sam pratio i dobro slušao šta je govorio i kada nisu bile u pitanju moje scene.

Prošle godine snimljeno je više od 30 domaćih serija. Kako gledate na tu hiperprodukciju?

- To je dobro u isto vreme i za nas, i za naš esnaf. A ako me pitate zašto, morali bismo da uradimo jedan intervju samo na ovu temu.

Igrali ste i u filmu „Otac“ Srdana Golubovića. Postoji li rešenje za problem kojim se film bavi?

- To je jedna velika priča o malom čoveku koji vođen ničim drugim osim apsolutnom ljubavi prema svojoj porodici uspeva da probije opnu sistema, koji, kao što se i vidi u filmu, funkcioniše vrlo upitno i dvoaršinski. Da li je to odgovor i da li se te stvari i takvi slučajevi mogu rešavati jedino na ekstreman načini, pitanje je svih nas i pitanje koliko smo kao društvo oguglali na probleme pojedinca.

Imali smo prilike da vas gledamo u „Ubicama“, ali u u nastavku „Državnog službenika“. Šta možemo da očekujemo od novinara Vese?

- Ne znam šta se sprema. Meni je najzanimljivije što taj lik ima odličnu poziciju za razvoj jer redak je slučaj na srpskoj televiziji da igrate isti lik u dve serije.

Kako izgleda jedan vaš dan u vanrednom stanju?

- Da bismo što pre izašli iz cele ove nesrećne situacije, uvođenje vanrednog stanja je bilo neminovno. Sada svako može da bude odgovoran i tihi heroj jer sve što treba da se uradi jeste da se ostane kod kuće. Imam sreću da imam kuću na selu i da nisam morao da ostanem u stanu. Međutim, svakako poštujem izolaciju i ne mrdam van ograda dvorišta, gde uvek ima štošta da se uradi.

Kurir/ Ljubomir Radanov

Foto: Aleksandar Jovanović