SONJA KRALJ PRIČA O SVOM SUPRUGU: U našem domu i dalje je sve isto kao kad je Petar bio živ

Naša poznata balerina opisuje na koji način će ovoga puta, u izolaciji, obeležiti rođendan svog životnog partnera, legendarnog umetnika, koji bi, da je živ, danas napunio 79 godina

Ove godine prvi put je drugačije. Sonja će zbog vanrednog stanja slaviti sama, u svom srcu, i s pudlicom Marom, koju je i Petar neizmerno voleo.

- Čućemo se telefonom svi mi koji smo voleli da se okupimo na Petrov rođendan. Otkako ga nema, njegov rođendan obeležavali smo u kafani, a dok je bio živ, slavili smo u stanu. Imamo prostranu terasu, pa smo tu i roštilj pravili. Poslednje godine, 2011, Petar i Milica bili su na gostovanju u Kanadi i doputovali su tačno četvrtog aprila, a ja sam sve bila spremila za slavlje. Onda sam se setila da nemam svećice. Dok sam u potrazi hodala Dubrovačkom ulicom, njih dvoje su naišli taksijem. Kad me je ugledao, Petar je zaustavio automobil i kroz prozor me upitao gde sam krenula. Pomislio je kako me je baš briga što ga nije bilo deset dana, pa se šetam, ali se pokajao kad je shvatio da sam žurila da ukrasim tortu koju sam mu umesila u obliku srca - opisuje nekadašnja balerina dok joj kroz glas provejava neka vrsta radosti jer se sećamo Petra.

- Ne postoji dan da ne razmišljam o njemu. Živim u istom prostoru u kojem ništa nisam menjala i mnogo sam sentimentalna u odnosu na naše fotografije koje su svuda okolo, na Petrove ceduljice koje još čuvam... Iz njegovog pisaćeg stola ništa nisam izbacila, potreslo bi me da nešto bacim. Nedostaje mi mnogo, ali ne dozvoljavam sebi tugu, jednako kao što nisam dozvolila da poslednje dane provede u bolnici, već je preminuo na mojim rukama - iskrena je umetnica, koja je s Petrovom naslednicom, rediteljkom Milicom Kralj, odavno izgradila prisan odnos.

- Nas dve smo zauvek porodica. U šali me zove maćehom. Imam ja i sina, snaju i šestogodišnjeg unuka, ali najčešće sam sama s Marom. Od prvog dana odlučila sam da ne tražim neka utočišta i bežim negde bez potrebe. Ne prođe dan da ne pomislim na Petra, kojem nikada nisam tražila zamenu - kaže Sonja, koju je čuveni glumac nekoliko puta prosio otkako su 2000. godine počeli zajednički život, pa je 2006. pristala da mu bude zakonita supruga.

Iako su mnogo voleli putovanja, kad su u Beogradu, život im se odvijao na Dorćolu. Petar je svoju putanju od kuće do Ateljea 212 zvao „staza slonova“, a na njoj su i neka Sonjina draga mesta.

- Pored bistroa, tu je i jedan kafe koji gleda na Dunav. Perino mesto uvek je bilo za šankom s Marom, koju je u početku pre podne sam šetao. Prvi put kad je otišao na neki put, ja sam je izvela i kad sam se glasno zapitala što još nema Petra, ona je potrčala pravo u taj kafić. Ocinkarila ga je da tu dolazi - priča Sonja, koja je radni vek provela kao balerina i koreograf, ali je ostvarila i nekoliko dramskih uloga u seriji „Grlom u jagode“, kao i u filmovima „Erogena zona“ i „Miris poljskog cveća“.

Ona nije jedini svedok da se Petar do poslednjeg daha borio za publiku. Dva meseca pred večiti odlazak igrao je na Gardošu „Portret“, u kom je prolazio kroz sve svoje likove, od Hamleta do čuvenog Tole Manojlovića, nakon čega je izgovorio da se time oprostio od glume. - Kako je rekao, živeo je život među javom i međ snom. Verovao je da u životu postoje nekakvi krugovi po kojima se sve dešava i da ništa nije slučajno. Zapažao je znakove i pratio ih. Milici i meni izgovorio je mnogo intimnih rečenica koje ćemo pamtiti, a među njima, bila je i ova: „Rastajemo se, ali srešćemo se opet i živećemo srećno“.

Kurir / J. Antonijević Milošević

Foto: Luka Šarac