REDITELJ MILOŠ LJUBOMIROVIĆ ZA KURIR O SVOM PRVENCU I PLANOVIMA: Dolazi vreme za film o Gavrilu Principu

Strpljiv Mladi reditelj, koji je našao producente u Austriji i Češkoj, kaže da će se i u Srbiji pojaviti komisija koja će reći da je projekat o poslednjim danima mladobosanca vredan podrške

Zašto ste odlučili da film „Sjene“ pustite preko Jutjuba?

- Prošlo je skoro šest godina otkad je film imao premijeru, obišao je mnoge festivale, prikazan više puta na TV, pa je sada dostupan i najširoj javnosti putem interneta. To je negde normalan proces u distribuciji filma.

Najavili ste da će „Sjene“ biti snimljene kao dugometražni film. Našli ste producente u Austriji i Češkoj, ali film nije snimljen. Ko u Srbiji nije želeo film o Principu i zašto?

- Ne postoji jedna osoba koja je stopirala ovaj film. Nekoliko različitih komisija nije podržalo projekat i to je njihovo pravo. Želim da verujem da iza toga ne postoji neka zavera. Dosta mi je kuknjave i patetike kojima smo svakodnevno okruženi, gde niko ne preuzima odgovornost. Razlog što „Sjene“ nisu još snimljene leži u meni i mojim saradnicima. Radićemo još na tome, koliko god da bude potrebno. Na kraju će se pojaviti komisija koja će reći da je projekat o Gavrilu Principu vredan podrške. Doći će vreme „Sjena“, ne sumnjam u to.

Za vas lično Princip je heroj. Ko je on danas za neke nove generacije u bivšoj Jugoslaviji? Da li je poslednja žrtva svoje revolucije, heroj...?

- Moje iskustvo iz razgovora s ljudima govori da većina onih koji su dobro obavešteni o temi, koji svoje argumente crpe iz obrazovanja, koji su svesni tadašnje društveno-političke situacije i duha vremena, pozitivno gleda na Principa. Ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, samo neka ono bude utemeljeno na nekim ličnim istraživanjima, a ne serviranoj propagandi, ma odakle ona dolazila. Ako bude bilo tako, ne brinem ja ni za mladost, ni za Principa, ni za revolucije.

Za svoj prvenac ste nagrađeni od FDU, a prošlo je već šest godina. Kako sada vidite taj put i šta vam je sledeća stanica?

- Sledeća stanica mi je dokumentarac o našim kamiondžijama u Čikagu, film koji radim s kolegom Danilom Lazovićem i koji će izaći krajem godine. Spremam još jedan igrani film koji će biti smešten u Jugoslaviju osamdesetih. Scenario za film već postoji i sve više mi okupira pažnju i radne dane. Veoma me raduje rad na tom projektu.

Šta biste na kraju preporučili kao obaveznu literaturu za svakog ko želi da upozna Gavrila Principa i njegove drugove?

- Pomenuo sam obrazovanje kao važni činilac u spoznaji ko je zaista bio Princip. Ako je to jedna knjiga, onda svakako „Sarajevo 1914“ Vladimira Dedijera. Sveobuhvatna knjiga o Mladoj Bosni, o Principu, o atentatu, o tom vremenu. Najrelevantnija knjiga o ovoj temi do koje sam došao.

Kurir.rs/ Foto: Nenad Marinković, Zoran Trifunović