REDITELJ MILOŠ LJUBOMIROVIĆ ZA KURIR O SVOM PRVENCU I PLANOVIMA: Dolazi vreme za film o Gavrilu Principu
Pop kultura -
Strpljiv Mladi reditelj, koji je našao producente u Austriji i Češkoj, kaže da će se i u Srbiji pojaviti komisija koja će reći da je projekat o poslednjim danima mladobosanca vredan podrške
Miloš Ljubomirović je rođen 1987. godine u Boru. Posle završenog Fakulteta organizacionih nauka, rešio je da se okrene umetničkoj sferi života - upisao je master studije produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti, a njegov prvenac „Sjene“, koji se bavi boravkom Gavrila Principa u zatvoru Terezin u Češkoj, osvojio je brojne nagrade.
Pre nekoliko dana navršile su se 102 godine od njegove smrti, što je bio povod da se prisetimo ovog projekta, koji je naterao pokojnog Nebojšu Glogovca da zaigra u studentskom filmu.
Zašto ste odlučili da film „Sjene“ pustite preko Jutjuba?
- Prošlo je skoro šest godina otkad je film imao premijeru, obišao je mnoge festivale, prikazan više puta na TV, pa je sada dostupan i najširoj javnosti putem interneta. To je negde normalan proces u distribuciji filma.
Najavili ste da će „Sjene“ biti snimljene kao dugometražni film. Našli ste producente u Austriji i Češkoj, ali film nije snimljen. Ko u Srbiji nije želeo film o Principu i zašto?
- Ne postoji jedna osoba koja je stopirala ovaj film. Nekoliko različitih komisija nije podržalo projekat i to je njihovo pravo. Želim da verujem da iza toga ne postoji neka zavera. Dosta mi je kuknjave i patetike kojima smo svakodnevno okruženi, gde niko ne preuzima odgovornost. Razlog što „Sjene“ nisu još snimljene leži u meni i mojim saradnicima. Radićemo još na tome, koliko god da bude potrebno. Na kraju će se pojaviti komisija koja će reći da je projekat o Gavrilu Principu vredan podrške. Doći će vreme „Sjena“, ne sumnjam u to.
Za vas lično Princip je heroj. Ko je on danas za neke nove generacije u bivšoj Jugoslaviji? Da li je poslednja žrtva svoje revolucije, heroj...?
- Moje iskustvo iz razgovora s ljudima govori da većina onih koji su dobro obavešteni o temi, koji svoje argumente crpe iz obrazovanja, koji su svesni tadašnje društveno-političke situacije i duha vremena, pozitivno gleda na Principa. Ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, samo neka ono bude utemeljeno na nekim ličnim istraživanjima, a ne serviranoj propagandi, ma odakle ona dolazila. Ako bude bilo tako, ne brinem ja ni za mladost, ni za Principa, ni za revolucije.
Za svoj prvenac ste nagrađeni od FDU, a prošlo je već šest godina. Kako sada vidite taj put i šta vam je sledeća stanica?
- Sledeća stanica mi je dokumentarac o našim kamiondžijama u Čikagu, film koji radim s kolegom Danilom Lazovićem i koji će izaći krajem godine. Spremam još jedan igrani film koji će biti smešten u Jugoslaviju osamdesetih. Scenario za film već postoji i sve više mi okupira pažnju i radne dane. Veoma me raduje rad na tom projektu.
Šta biste na kraju preporučili kao obaveznu literaturu za svakog ko želi da upozna Gavrila Principa i njegove drugove?
- Pomenuo sam obrazovanje kao važni činilac u spoznaji ko je zaista bio Princip. Ako je to jedna knjiga, onda svakako „Sarajevo 1914“ Vladimira Dedijera. Sveobuhvatna knjiga o Mladoj Bosni, o Principu, o atentatu, o tom vremenu. Najrelevantnija knjiga o ovoj temi do koje sam došao.
O SVOM RADNIKU LUKA MIJATOVIĆ JE GLUMU ZAMENIO MUZIKOM
U filmu „Sjene“ epizodnu ulogu je ostvario i Luka Mijatović. Da li ste danas u kontaktu?
- Luka je veoma, veoma kvalitetan glumac i žao mi je što nije prisutniji u filmovima i serijama. Uvek ću ga imati u vidu za svoje projekte i rado preporučiti kolegama. U kontaktu smo povremeno, putem društvenih mreža. Trenutno je Luka na drugom putu, bavi se muzičkom produkcijom i, koliko vidim, dobro mu ide. I Lukino vreme dolazi, ne sumnjam da ćemo za desetak godina o Luki pričati kao osobi veoma uspešnoj u svojoj oblasti. U muzici i/ili filmu. Korak po kurak, stepenik po stepenik.
