STEVAN PIALE U KARANTINU ČEKA ROĐENJE ĆERKE: Strah me je kako ću uklopiti očinstvo i glumu

Luka Ožegović iz „Igre sudbine“ priča o pripremama za najvažniju životnu ulogu, saradnji s Aleksandrom Berčekom, a otkriva i kakav je profesor Ivan Bekjarev.

Odmalena si voleo glumu, ali si trenirao i fudbal.

- Zapravo sam odmalena pokazivao ljubav prema sportu. Prvo fudbalu, posle i košarci, pa čak i automobilizmu, jer je pokojni otac bio trkač i praktično sam odrastao na trkama. Gluma se od osnovne škole provlačila kao opcija, ali veoma stidljivo. Kako je sumnja okoline u taj moj plan bila sve veća, tako je i moja želja rasla. Kada je došlo do trenutka da se bira, inat da pokažem da mogu je prelomio i eto me danas ovde.

Povremeno sviraš u Falš bendu.

- Malo nam je korona poremetila planove, inače bi Falš bend u junu izbacio prvu pesmu, ali dobro, biće prilike.

Koliko ti je tokom studiranja pomogao profesor Ivan Bekjarev, a koliko kasnije Aleksandar Berček?

- Beki i ja nismo imali dobar početak. Da kažemo da smo počeli da funkcionišemo tek pred kraj treće godine mog studiranja i diplomska predstava „Protekcija“ je zaista bila kruna tog studiranja. Profesor Bekjarev je insistirao na preciznosti, tačnosti i ostalim tehničkim stvarima i to mi je prilično pomoglo dalje u poslu. Što se tiče Aleksandra Berčeka, smatram da je on jedan od najvećih živih domaćih glumaca, ako ne i najveći, i svaki kadar koji smo podelili bio je dragocen za sve nas mlade glumce na početku karijere. Umeo je i da nas skupi u pauzi snimanja i da nam daje savete, priča o istoriji, religiji i žao mi je što nisam imao više prilike da radim s njim.

Kome od starijih kolega možeš najviše da zahvališ?

- Najviše mogu da zahvalim Ljilji Stjepanović, s kojom igram u dve predstave i uz koju sam praktično odrastao i kao čovek i kao glumac.

S obzirom na to da je tvoja uloga u seriji „Igra sudbine“ pomalo negativna, da li ti se javljaju ostrašćeni fanovi putem društvenih mreža da te kritikuju?

- Javljaju se. Neuporedivo više je ovih koji me podržavaju, ali bilo je nekoliko njih koji su mi svašta poželeli (smeh). Na Tviteru su me, recimo, razapeli kao najgoreg glumca, ali dobro, i to je za ljude.

Uskoro ćete Una i ti postati roditelji. Da li spremate sve za dolazak bebe, da li ste se dogovorili o imenu?

- Spremamo se polako. Čitamo, gledamo, informišemo se, spremamo stan. Ime je još uvek u magli i ako se ovako nastavi, verovatno ćemo ćerku zvati beba prvih nekoliko meseci.

Postoji li strah od roditeljstva?

- Ne postoji strah. Mislim da smo spremni za ovu ulogu. Malo me je strah zapravo kako ću da uklopim snimanje i očinstvo, ali izborićemo se nekako.

Una ima Instagram stranicu na kojoj deli recepte američkih slatkiša koje pravi. Kako uspevaš da se pored takve domaćice ne ugojiš?

- U karantinu je aktivnija nego ikad. Nije lako izboriti se, jer svaki drugi dan napravi neki novi slatkiš, ali ja sam se ograničio samo na ulogu degustatora.

Kurir.rs/Jelena Stuparušić/Foto: Ninoslav Stojanović