GLUMAC PAVLE MENSUR ZA KURIR: Živimo u zemlji švindlera
Svako jutro mi se život menja na neki način. Postoje projekti koji tek treba da se snimaju, igraju predstave...
Televizijska serija „Švindleri“, koja se svakog vikenda emituje na RTS, okupila je iskusnu ekipu glumaca, a glavne uloge i teret priče uspešno nose još uvek studenti Fakulteta dramskih umetnosti Filip Hajduković i Pavle Mensur.
Pavle, sin glumačkog para Srne Lango i Irfana Mensura, za Kurir otkriva kakve sličnosti ima sa svojim junakom Ivanom Razumovićem i kako je prošlo njegovo vatreno krštenje u pozorištu pre vanrednog stanja.
Serija „Švindleri“ prvi put se prikazivala krajem prošle godine na Superstar TV, a trenutno na RTS svaku epizodu prati više od dva miliona ljudi. Da li ste iznenađeni reakcijom publike?
- Gledanost je bitna stvar za televiziju, ali u današnje vreme nije merilo kvaliteta. Serija jeste izazvala mnogo reakcija, neke sam očekivao, a neke ne. Kad podvučem crtu, zadovoljan sam.
Kakve utiske nosite sa snimanja i imate li neku anegdotu sa seta?
- Divne. Posebno snimanje za mene zbog ekipe i neke energije koju u prošlim projektima nisam osećao. Svaki dan snimanja s Filipom je anegdota za sebe...
Ivan Razumović je, kažete, jedan naizgled samouveren momak, koji je poprilično tvrdoglav, brzoplet, i to ga je u nekoliko navrata u seriji dovelo u vrlo lošu poziciju. Reditelj i ove serije Nemanja Ćeranić u „Grupi“ vas je već ubio. Hoće li Ivan uspeti da preživi?
- Mislim da bi ubili Pavla kad bi odgovorio na ovo pitanje. Hoće. Neće. Ne znam. Možda.
Koje osobine imate privatno kao i vaš junak?
- Ne znam kako bih to najtačnije nazvao, ali ta potreba da se plan u glavi sprovede tačno onako kako je zamišljen, brzo i efikasno. Pored toga, mislim da sam nekad impulsivniji čak i od Ivana Razumovića.
Radnja serije dešava se tridesetih godina prošlog veka i fokusirana je na palanačke prevarante. Koliko danas ima „švindleraja“?
- Ima ga. Svakodnevno, svuda. Manjeg i većeg. Živimo u zemlji švindlera.
Šta biste uradili da imate loz od milion dinara i kako biste potrošili novac?
- Ne mogu ni da zamislim. Nisam ja te sreće. Napravio bih od toga drugi milion, pa bih tek onda pravio planove.
Snimali ste i s Darkom Bajićem film „Očevi slobode“. Kako je igrati novinara i da li lik koji tumačite ima neke sličnosti sa Ivanom Razumovićem?
- Darko je sjajan čovek i reditelj koji se istinski posveti glumcima i svim njihovim pitanjima. Šandor mi je bio jako izazovan za igru. Svi ljudi u biti imaju sličnosti, bez obzira na to koliko se razlikovali. To važi i za likove sa ekrana.
Imali ste u martu i nesvakidašnje vatreno krštenje u pozorištu, u komadu „Kretanje“. U kakvoj uspomeni će vam ostati ovaj proces?
- Prva predstava. Sigurno je, između ostalog, baš zbog toga neću nikad zaboraviti. Sjajni ljudi i sjajan autentičan poduhvat. (Predstava se igra za (po) sedam gledalaca iste večeri, pet puta zaredom. Glumci bukvalno dele s njima istu postelju, prim. aut.)
Predstava je izabrana i u selekciju Sterijinog pozorja. Šta vam to znači kao glumcu?
- Još jedno novo iskustvo i razlog da ponovo odem u Novi Sad. Pozvao bih publiku da dođe da pogleda predstavu.
Kakvi su vam poslovni planovi do kraja godine?
- Ne znam. Svako jutro mi se život menja na neki način. Postoje projekti koji tek treba da se snimaju, igraju predstave... Polako, sve ide svojim tokom.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov/ Foto: Damir Dervišagić
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!