Nakon kratke i teške bolesti iznenada je u 48. godini preminuo pisac i književni prevodilac Bekim Sejranović.

Za delo „Nigdje, niotkuda“ 2009. dobio je nagradu „Meša Selimović“, a objavio je i knjigu kratkih priča „Fasung“, kao i romane „Ljepši kraj“, „Sandale“, „Tvoj sin Hucklbery Finn“ i „Dnevnik jednog nomada“.

- Bekim je imao armiju čitalaca širom bivše Jugoslavije. Izgubili smo pisca koji je bio u naponu snage. Njegove knjige su bile dosta autobiografske i njegovi čitaoci imali su osećaj kao da ga lično poznaju. Kad je dolazio u Beograd, ljudi su mu prilazili srdačno. Imao je osmeh i srce za svakoga. Na prvom mestu otišao je jedan plemenit čovek, a i književnost je izgubila sjajnog autora koji je tek trebalo da napiše neka svoja najveća dela - kaže za Kurir njegov izdavač za Srbiju iz „Buke“ Ivan Bevc.

Sejranović je pisao u prvom licu, a svojim delima, kako je sam priznao, bežao je od društveno angažovanih tema.

- Digao sam ruke od toga da ljudima solim pamet i pokušavam da vodim život kakav bih preporučio drugima. Može čovek da napravi svoj svet, svoj balon i svoju državu od svojih ljudi. To pokušavam živeći na reci i jeste da je to neka vrsta eskapizma, ali ličnim primerom pokazujem da se može i drugačije - izjavio je pisac za Glosi.

Romani i kratke priče prevedeni su mu na više jezika: norveški, engleski, slovenački, makedonski, nemački, češki, italijanski i poljski.

Kurir.rs, LJ. R./ Foto: Denis Lovrović