METI KAMBERI O ŽIVOTU NA ULICI I ROMANU: Krao sam da preživim, pisanjem sam doživeo katarzu!

Neverovatna priča Bose noge na koricama sve govore. Ovo je priča i o romskoj kulturi, o deci bez roditelja i sistemu. Knjiga „Grad bola“ je napisana praznih creva. Sva imena su izmišljena, a likovi su stvarni, kaže pisac

Nisi je ti napisao

Knjigu je napisao u prvom licu, a počinje kad je imao samo osam godina.

- Bose noge na koricama sve govore. Voleo bih da se po njoj snimi i film jednog dana. Moja priča je priča i o romskoj kulturi, i o deci bez roditelja i o sistemu. Knjiga je napisana praznih creva, sva imena su izmišljena, a likovi su stvarni - iskren je mladi pisac.

Kamberi napominje da je prva reakcija izdavača bila da on to nije napisao.

- Dete sa 19 godina ne može tako da piše, a da nije kao ja bilo na ulici, kralo i prosilo. Nadam se da će moja knjiga pomoći deci i vaspitačima koji rade s njima. I ne treba da sude meni, već romanu. Nisam krao zato što volim, već da bih preživeo. Pisanjem sam doživeo katarzu - naglašava tinejdžer s juga Srbije.

Meti kaže da mu je da sebe izgradi kao ličnost pomogla Emilija Đurović, vaspitačica iz doma za nezbrinutu decu „Duško Radović“ u Nišu, u kom je boravio od dvanaeste godine.

- Ona mi je pomogla da otkrijem svoj dar prema pisanju, a uz čitanje sam zavoleo i književnost - naglašava Kamberi.

Želi da upiše fakultet

Prva knjiga koju je pročitao bila je „Dobro drvo“ Šela Silverstajna. Zatim je usledio „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija, pa romani Eriha Marije Remarka i mnogih drugih. Omiljena knjiga mu je „Lovac na zmajeve“, avganistanskog pisca Haleda Hoseinija.

- Remark mi je bio uzor u pisanju. U njegovom delu „Trijumfalna kapija“ sam pronašao svoj karakter. Neki učeni ljudi kažu mi da moj stil pisanja podseća na njegov, što mi je veoma drago da čujem - naglašava Kamberi.

Meti je rešio da upije što više znanja. Završio je srednju školu, a sada želi da nastavi školovanje na Filozofskom fakultetu.

- Imam rupa u obrazovanju jer sam propustio dosta toga u osnovnoj školi, ali trudim se da to nadoknadim. Podlogu za socijalnog radnika svakako imam, još samo da se stručno usavršim. Treba mi i književnik koji bi mi pomogao da nastavim da pišem i brusim svoj stil - zaključuje Kamberi.

Kurir.rs, Ljubomir Radanov/ Foto: Veljko Mitrović