SVETISLAV BULE GONCIĆ ZA LENU: Sve je lakše kad smo zajedno
Poznati glumac i direktor teatra Vuk iz sve snage priprema letnju scenu na Tašu, da makar malo nadoknadi nedostatak pozorišta tokom pandemije. Vreme korone proveo je sa svim članovima porodice i u tome vidi najveću snagu
Bule Goncić, velika figura naše glumačke scene, uplovio je u mirne životne i profesionalne vode. Obeležio je sa svojom generacijom epohu osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a deo tog šarma možemo osetiti u nastavku serije "Istine i laži". Skladan dugogodišnji brak, odrasle ćerke Isidora i Aleksandra, kao i tradicionalne vrednosti kojih se drži, učinili su da bez mnogo buke može sa zadovoljstvom da se osvrne na ono što je uradio i radi.
Nedavno ste proslavili 60. rođendan. Da li ste podvlačili crtu ili je bio običan veseo dan? - Ima više trenutaka u životu kad ljudi podvlače crtu i rekapituliraju život. Meni je šezdeseti protekao u veoma dobrom raspoloženju. Cela porodica je bila na okupu, a prijatelji su mi, u vrlo emotivnom tonu, poželeli sve najbolje. Lepo je kad vas prijatelji pozovu i čestitaju vam rođendan, pogotovu u ovim godinama. Dobro, nisu to dramatične godine, ali kada se čovek ostvari i profesionalno i biološki, može da bude i miran.
BILI SMO DISCIPLINOVANI Da li ste u vreme karantina bili u Beogradu ili u Milivi kod Despotovca, gde imate porodičnu kuću i gde često boravite? - Imali smo prilike da odemo i u Milivu, ali smo uglavnom bili u Beogradu zbog niza obaveza koje smo bez obzira na koronu imali. Svi smo bili na okupu kao porodica, a sve je lakše za podnošenje kad su ljudi zajedno. Jednostavnije je kad imate na koga da se oslonite.
Ko je za koga više brinuo: vi za ćerke ili one za vas? - Mi smo bili veća deca od njih! (smeh) Devojke su nam velike, pa su se brinule o nama i vodile računa da se pridržavamo svih mera i da sve protekne u redu. Mislim da smo bili prilično disciplinovani i svesni kao narod, poštovali smo smo mere stručnjaka. Ljudima je bilo jasno kolika je opasnost. Zato i imamo sreće - naravno, uz tragične posledice, jer su neki ljudi izgubili najbliže.
Svi poslovi su stali. Šta se trenutno događa s projektima koje ste započeli? - Pozorišta su prva prestala s radom, a svako je pripremalo bar jednu premijeru za mart. Svi smo morali da zaustavimo produkciju i to se odražava i na publiku i na nas. Promenili su se planovi, mnogo toga za leto je otkazano, a trebalo je da imamo međunarodne goste... Neke stvari su samo pomerene. Već se sada planira da se krajem juna otvori letnja scena na Tašu. Sva pozorišta su pozitivno odgovorila, pa ćemo imati jedno kulturno leto, da što lakše i brže zaboravimo ovu nesretnu koronu.
DECA SU ODRASLA Vaša ćerka Isidora je rediteljka. Da li ste zadovoljni njenim radom? - Jesam, naravno. Kao i svi roditelji, trudimo se da deca stanu na noge i započnu samostalan život. To je i najvažnije - da budu sposobni da se u svakom smislu brinu o sebi. Mislim da tu matricu i inače treba da prenesemo na svu decu. Mi smo u zrelim godinama, kada je veoma važno da im ostavimo neku platformu na kojoj će da grade svoj budući svet i svoju buduću Srbiju. Mislim da je to strateški zadatak svakog roditelja.
Je li i sa brakom neka okrugla brojka? - Čekajte da vidim... Evo, Gordana mi kaže da smo već 37 godina zajedno! I danas mi otvara oči. Trideset sedam godina, od toga 32 u braku. Čoveče! Da ne poveruješ.
Dobro je biti u braku, zar ne? - Apsolutno se slažem. Što se nas dvoje tiče, to je veza koja je rasla... Da nije dobro, sigurno ne bismo bili zajedno tako dugo. Treba proći kroz sve te godine i izazove.
DA NIJE BILO RATA... Kako biste opisali svoju generaciju koja je na vrhuncu bila osamdesetih godina, u jednoj vrlo posebnoj hajp atmosferi? - Bilo je to vreme rađanja nove osećajnosti i drugačijih umetničkih i kreativnih izraza. Imali smo potrebu da se izrazimo na novi način. Kada podvučem crtu iz tog vremena, ja sam i danas u istoj priči - i dalje sam protiv istog načina "administriranja" života. Možda bismo stvorili neku novu umetnost da nije bilo rata, možda bi se takav prostor i otvorio. To je prekinuto, došle su potpuno nove generacije. Međutim, sve ide prirodnim tokom. Ne možemo više da administriramo estetiku jednog prošlog, propalog vremena.
Vi nikad niste krenuli lošim putem. - Pripadam generaciji u kojoj su mnogi ljudi otišli na svoju ličnu štetu i sada su s nama samo u mislima, kao drage uspomene. Tu cenu su platili ne zato što su bili bahati, nego što su se suočavali sa stvarnošću s kojom nisu mogli da se pomire tek tako, zbog svojih intelektualnih kapaciteta. Neki od načina da se pobegne iz te stvarnosti dovodili su do tragičnih ishoda. To su bili pravi tragični likovi, oni o kojima smo i pravili filmove.
Da li ste zadovoljni novim TV serijama? - Nemam razloga da ne budem zadovoljan jer je dobro za branšu. Otvaraju se novi poslovi. Sve se diktira produkcijskim zahtevima i vezano je za broj gledalaca. Zato mislim da niko ne treba da ugrožava nečije pravo da emituje i nešto što se njemu samom ne sviđa.
MOTORI, MOTORI Volite motore i dosta ste njima putovali.
Vožnja motora mi predstavlja pravo zadovoljstvo, moto-zajednica u Srbiji je baš velika, a ja sam jedan od vozača. Imam mnogo prijatelja različitog obrazovanja i profesija i svi se družimo kao jedno lepo veliko društvo. Dosta toga sam obišao, kako u zemlji, tako i po Evropi. Nema ničeg lepšeg. Motor je neprevaziđeno prevozno sredstvo za grad, za pojedinca. I Beograd ima lepu istoriju moto-sveta i to se nastavlja.
Kakve motore volite? - Volim mašine iz osamdesetih i devedesetih, što je i logično. Bio je to izuzetan dizajn. Ipak, nisam protivnik ni električnih vozila, poput električnog bicikla. Naprotiv. To su superiorna vozila. Kod nas postoji čitav mali kup sa "tomosima" od 50 kubika i veoma je zabavno. Ispratim i to kad se desi.
SONJA JE MENJALA STVARI Mlade generacije nisu upoznate s mnogim umetnicima. Kada vas, recimo, pitam o Sonji Savić, svesna sam da vas pitam o velikoj glumici o kojoj mlade generacije ne znaju gotovo ništa. - Tako je. Neki ljudi je nisu gledali toliko i ne znaju šta je sve radila, ali je Sonja u profesionalnom smislu značila mnogo jer je bila jedan od prvih glumaca koji su počeli da čitaju klasičnu tehniku na potpuno nov način. To je kasnije uporno plasirala i u svom pozorišnom i filmskom radu. To je bila njena prednost. Sonja je u suštini bila nosilac novog vremena i jedne dobre ideje koja se pojavila u vizuelnim umetnostima, ali i u muzici tog vremena.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragana Udovičić)
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!