Vođa legendarnog „Lačnog Franca” Zoran Predin za Radio Karantin podkast govori o mladosti koja se probudila i želji za promene.

Predin je čest kritičar privatizacije javnih dobara, pre svega zdravstva i školstva, obično prvih meta kapitalizma.

"Nas je spasilo javno zdravstvo i svuda se pokazalo da, gde je postojalo organizovano javno zdravstvo, tamo je bilo malo ili manje žrtava. Vremena su se promenila i sada je teško prodavati smisao privatizacije nekih javnih dobara. Što se školstva tiče, puno se menja istorija i te promene koriste onima koji su u nekom trenutnom biznisu ili vlasti i one nemaju veze sa istinom. Školovanje mora biti za sve jednako i mora se temeljiti na istini", rekao je on.

zoran-predin.jpg
Dragan Kadić 

U pesmi Lačnog Franca Predin peva o tome kako je tri dana strašno daleko.

"Ja sam mislio da će te promene biti veće i jače, a onda sam pomislio na Sarajlije koji su četiri godine bili zatvoreni u svoje stanove i kako je to uticalo na njih kada se završilo. Što se tiče inspiracije, ja sam pao u nekakvo stanje gde su sve pesme koje sam pokušao napraviti zvučale tužno, ljuto i karantinski. I onda sam rekao da to neću sada, da hoću to da svarim i ostavim za leto. Napisao sam roman, tako da ću se možda na jesen svojoj publici predstaviti i kao pisac romana", kazao je on.

Predin kaže da je jednu pesmu hteo da objavi kasnije, ali da su ga neki potezi vlasti motivisali da je ipak objavi sada i, kako kaže, ona je postala jedna od himni protesta.

"Vrhovni sud u Sloveniji je poništio jednu tužbu iz 1945. kojom je osuđen general Rupnik, koji je bio belogardejac, domobran i Hitlerov sluga. To me je potpuno uzbudilo. Ja sam veliki pristaša partizanstva. Partizanstvo ne dam. Divim se svakom ko je skupio dovoljno hrabrosti da ’41. ustane od stola, obuče duge gaće i vunene čarape, ode u šumu i tamo živi kao životinja, gde može izgubiti život boreći se za ideale da se svet može promeniti na bolje i ne dam partizane...", rekao je on.

Pandemija je zaustavila onaj najkomercijalniji deo muzičke industrije, koncerte. Materijalna šteta je ogromna i milioni ljudi su u egzistencijalnoj krizi. Predin kaže da je od razbijanja jugoslovenske muzičke scene tokom ratova devedesetih, ovo verovatno najveća kriza muzičke industrije u njegovoj karijeri.

"Tokom ratova devedesetih se industrija raspala na manje scene, Lačni Franc je bio jugo bend i jugo brend i tada je sve skupa stalo. Sada se pojavio ovaj zdravstveni problem i ljudi se moraju privikavati na novu realnost. Veći problem je ekonomske prirode jer su se sve države zadužile i potrošile pare i nastupa ekonomska kriza. Koncerti i utakmice, pozorišne predstave i izložbe u budžetu dolaze na kraju i kada nestane porodičnog budžeta, nestaće i para za ulaznice. I to je ta druga faza koja će nas uhvatiti na jesen. Što se bendova tiče, pobediće bendovi koji su za gledanje, bendovi za oči, komercijalni bendovi koji imaju vizuelne atribute. Oni bendovi koji se temelje na pravoj rokerskoj energiji, oni će početi ponovo možda tek sledeće godine. Ja imam sreću da dosta nastupam kao kantautor, znači, sam sa gitarom, tako da ću se nuditi svuda gde to bude bilo moguće, jer ja od toga živim, ja nemam drugih prihoda", rekao je on.

Ona pozitivna promena koju je ova pandemija donela je da nas je ona povezala. U jednom trenutku kada smo se svi našli u istim govnima, razlike su nestale i evo baš danas to što nas smo nas petoro povezani (dok radimo intervju preko skajpa), moramo zahvaliti toj pandemiji. I ono što je najvažnije, a što ni jednoj vlasti nije drago, počeli smo komunicirati direktno jedni s drugima, a u ovoj direktnoj komunikaciji nema fejk njuza. Baš ovom novom tehnologijom moći ćemo da dogovorimo neke stvari direktno, bez institucija koje su se nabacile i ubacile u naše živote. Vidim mogućnost i za bendove da se povežu sa scenama u Ljubljani, u Pančevu, u Zagrebu i drugde. Takođe, one tužne devedesete su raselile po čitavom svetu nas Balkance - u Čikagu živi petnaest hiljada Srba, u Dablinu sedam hiljada Hrvata, Prag je pun bivših Jugoslovena i činjenica je da se sada tamo na komercijalnim temeljima mogu organizovati koncerti, što je nekad bilo nezamislivo. Mi smo pozvani da sviramo u Čikagu ili Torontu bez posredovanja ministarstava inostranih poslova već u direktnim kontaktima sa ljudima", rekao je Predin.

Predin smatra da je današnjim muzičarima mnogo teže nego njima, između ostalog i zbog toga što nemaju vremena za godinu-dve neodgovorne mladosti.

"Kad si došao na neki nivo prepoznatljivosti, na neku scenu, ako si održavao kvalitet to je bilo dovoljno. Danas mladi ljudi već u osnovnoj školi moraju razmišljati o tome od čega će živeti i bačeni su u ralje kapitalizma i borbe za posao. Kada govore o tome kako koriste nove tehnologije u promociji svoje muzike, muzičari danas moraju biti svesni i da ta tehnologija iskorištava i njih - te tehnologije će ih vinuti do neba, ali i spustiti na zemlju onog trenutka kad bude došao neko novi, i to se mnogo brže menja nego što se menjalo u naše vreme. I zato je njima puno teže. A savet starog prdonje njima bi bio da rade ono što oni misle da je dobro, nezavisno od kritičara i toga šta drugi ljudi kažu. Ako njima to odgovara i ako oni iza toga staju i kažu ‘to sam ja’, onda je to – to. Sve ostalo je igra slučajnosti i napornog rada. Za par godina će se i sami promeniti i malo drugačije gledati na neke stvari, ali ona nužda i uzrok zbog kojih rade tu muziku, ona mora ostati nedirnuta", rekao je.

Predin kaže da nije jugonostalgičan, ali da veruje da ljudi u regionu definitivno imaju nešto zajedničko.

"Vidim po mladim ljudima iz Slovenije, kada odu u Beograd i po njemu tumaraju par dana, da im se to dopada. Svoj mladi bend sam nedavno, znajući da se bend kali na točkovima, stavio u kombi i prvi put odveo u Srbiju. Svirali smo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Užicu. U nedelju veče nisu se hteli vratiti kući. Za njih je to bilo potpuno novo iskustvo, drugačiji temperament i reakcije. Mislim da će sada imati prilike da ovo o čemu mi, njihovi roditelji ili bake i deke pričamo, da dožive u druženju i saradnji. Pokazalo se da ipak imamo nešto zajedničko, možda neki ne znaju da to postoji i kako se zove, ali kada se desi direktan kontakt, onda shvate da to postoji", izjavio je on.

vladimir-sporcic.jpg
Vladimir Šporčić 

Kurir.rs/K.Đ/RadioKarantin/pancevocity, Foto: Vladimir Šporčić