ANĐELA JOVANOVIĆ O STUDIJAMA U BRITANIJI I PLANOVIMA: Madonin telohranitelj me je čuvao u Londonu

Zahvalna sam Goranu Dželatoviću što u novoj sredini nisam bila sama. Za mene je bilo važno da probam život u drugoj zemlji. To čoveka podstiče na napredak

Gledate li uopšte redovno serije u kojima imate ulogu?

- Ranije sam imala problem sa tim da se gledam na ekranu. Nervirali su me moj glas, pojava i veoma sam teško to podnosila, jer sam nalazila sebi puno zamerki. I dalje sam sebi najveći kritičar, ali sam naučila da mi je to gledanje jako važno jer mi je to reper šta mogu bolje. Za „Švindlere“ već znam šta mogu bolje u drugoj sezoni. Volim da ispratim serije i zbog svojih kolega.

Završeni su „Švindleri“. Kako mislite da će se vaš lik razvijati u nastavku?

- Meni je to drag lik i volela bih da dobije još jednu lepu notu i novu dimenziju. Strašno je naivna, pa bih želela da bude malo opasnija.

Kakve uspomene nosite sa snimanja?

- Toliko mi je bilo lepo na snimanju i baš sam uživala. Najlepše mi je bio baš taj 21. septembar i moj rođendan, koji sam proslavila radno s kolegama. Ekipa mi je donela cveće, a Branka i Dragan su došli na pauzu za ručak s tortom i kolačima. Osećala sam se nekako posebno. Za mene je to bio najlepši dan. Lepo smo se družili i na noćnim snimanjima. Na snimanju „Švindlera“ stekla sam neke nove prijatelje: Filipa, Pavla, kostimografa Ružicu, reditelja Nemanju Ćeranića i Marka Milovanovića.

Kako izgleda snimanje kad se cela porodica iz dnevne sobe preseli pred kameru?

- Mi dugo već ne delimo dnevnu sobu jer ja živim sama već pet godina. Mislim da nam je ovo snimanje dobrodošlo jer sam se ja već u oktobru preselila za London. Roditelje ne viđam tako često jer oni puno rade, pa smo snimanje iskoristili da vreme provedemo zajedno. Uživala sam da radim sa njima jer su oni super partneri. Nije što ih poznajem privatno, ali znam kako se odnose prema svim kolegama. Dragan i Branka se trude da budu nama mladima vetar u leđa i da taj odnos između likova izgladimo što bolje.

Godinu ste proveli u Londonu na postdiplomskim studijama. Da li su ispunjena vaša očekivanja?

- Provela sam dosta vremena da mogu da znam da li je to grad za mene. Nisam još donela konačnu odluku, jer želim da živim u Beogradu. Za mene je bilo važno da probam život u drugoj zemlji. To čoveka podstiče na napredak i razvijanje. Sigurno bih volela da neki period budem tamo, ali ne planiram da napustim Srbiju i moj grad.

Kako vam se dopada život u Londonu?

- Zahvalna sam Goranu Dželatoviću što u Londonu nisam bila sama. Goran je naš kućni prijatelj, a i bivši telohranitelj Madoni i Lebronu Džejmsu. On mi je puno pomogao. Upoznala sam neke divne ljude iz Srbije. Oni su uspeli da završe fakultete i da dođu do vrha. Mi Srbi imamo talente za finansije, a mene to zadivljuje. Dogodilo mi se da upoznam te zanimljive ljude i da shvatim da ni život u Londonu ne mora da bude težak.

Kakvi su vam planovi?

- Lepe su novosti za mene. Imam 14 godina muzičkog obrazovanja, svirala sam klavir, kontrabas i učila solo pevanje. Mnogo volim muziku i to je moja prva ljubav. Napisala sam hiljade pesama, ali nisam imala hrabrosti da ih objavim i snimim ni na vojs. Prvi put sam se snimila dok sam svirala klavir i pevala i poslala mom drugu Novaku Aštroviću. Došla sam u studio da je snimim. Četiri dana smo pravili tu prvu pesmu. To mi je okupiralo svu pažnju. Opet se osećam kao kad sam zaljubljena. Jedva čekam to da čujem. Nadam se da će se nešto otvoriti i u glumi. Puno sam naučila na masteru u Londonu. Želela bih da to isprobam i vidim gde sad stojim. Treba mi sada provera same sebe.

(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Zorana Jevtić)