KATARINA I DANIJEL KORŠA OTKRIVAJU: Profesor nam je branio vezu, ali mi smo opstali!

Primer nepisanog pravila da ljubav ne bira ni mesto ni vreme jeste glumački par Katarina i Danijel Korša. Upoznali su se i zavoleli na akademiji, a dalje ih je do braka vodila snažna emocija koja je od njih danas napravila skladne supružnike.

Kako ste se upoznali?Danijel: Bilo je to u junu 2006. godine, u užem krugu prijemnog za akademiju. Odmah sam odlepio, ali Kaća nije. Kasnije sam saznao da me nije primećivala, a ja sam bio siguran da će mi biti devojka. U septembru smo kolega Nikola Jovanović i ja organizovali ručak za celu klasu u jednom restoranu, da bih ponovo video Katarinu i da bismo se bolje upoznali. Međutim, umesto nje, sreo sam njenog oca. Svi smo došli lično da podignemo dokumenta, samo Kaća nije jer je bila u Crnoj Gori kod svog dečka (smeh).

Nisi odustao kad si čuo da ima dečka? - Ne. Moja najduža veze pre Katarine trajala je dva i po meseca. Kad sam se ozbiljno zaljubio u nju, to je bilo to. Katarina: Svi jednom kliknu (smeh). Ima jedan deo u crtanom "Hotel Transilvanija" kada grof Drakula objašnjava svojoj ćerki da svaki čovek jednom klikne u životu kad se zaljubi, pa nas sada naša deca često pitaju kad smo mi beše tačno kliknuli (smeh).

Ali kažeš da si ti izabrala Danijela?Katarina: Da. U mojoj vizuri je tako. Ja sam njega prva poljubila, to je bilo nešto konkretno s moje strane. Danijel: Nakon što smo upisali akademiju, Nikola i ja smo otišli na kafu s njegovim bratom Vladanom i on nas je pitao kakve su nam koleginice. Nabrajali smo ih i kad smo došli do Katarine, spontano sam preuzeo priču. Toliko sam se zaleteo da mi je Vladan rekao: "Pa ti ćeš, bre, nju da ženiš." (smeh)

Da li je vaš profesor Vladimir Jevtović znao da ste u vezi?Katarina: Ne. To je bilo jedino pravilo - da na klasi nema veza. Ali ljubav ne bira ni mesto ni vreme ni pravila. Danijel: Objasnio nam je da smo mi jedni drugima interesantni, da možemo da istražujemo. Imao je debeo razlog za to, zbog ljubomore, izopštavanja s klase. Ti parovi postanu dominantni i nije hteo da razara klasu.

Kad je saznao?Katarina: Početkom treće godine smo mu rekli, a klasa je saznala tokom prve godine. Nije bilo šanse da krijemo od njih. Danijel: Vlada je na našoj svadbi rekao da se čovek uči dok je živ, da smo mu nas dvoje to pokazali i da nikada više neće braniti ljubav na klasi.

Ima li ljubomore u vašem braku? Danijele, jednom si rekao da si ljubomoran muž.Danijel: Da, ali ne u smisli da postoje drugi muškarci. Ljubomoran sam na njenu lepotu. Znam šta imam i to čuvam. Ja to zovem ljubomorom. Katarina: Znam koga imam pored sebe i to ne dam nikome. Često se šalim i kažem: "Nisam jaka, al' sam zla..." A možda se i ne šalim (smeh).

Iako uspešno radiš Jutarnji program sa Milomirom Marićem, i dalje kažeš da se ne osećaš kao novinar.Katarina: Tu sam više kao glas naroda. Trudim se da razmišljam svojom glavom, moja pitanja nisu pripremana, već pitam ono što bi zanimalo svakog čoveka.

Pa zapravo to i jeste svrha novinarstva.Katarina: U redu, ali u mom slučaju to je spontano. Prošlo je godinu i po dana kako radim sa Marićem i već mi poneki gosti kažu: "Ma vidim ja šta ti radiš." Stvarno ne taktiziram, već pitam ono što ne razumem.

Kao studenti imali ste neke želje, ciljeve. Šta je od toga bila iluzija, a da to sad vidite?Katarina: Za početak da postoji etika, a u stvari ne postoji. Odličan sam primer kako najlakše izgubiti sve životne iluzije. Roditelji su me vaspitavali da budem dobra, odgovorna, smerna, jer dobro dete uvek dobije ono što zasluži. Na sve to, i profesor nas je učio da u poslu mora da sa radi, koga nema, bez njega se može, nema ništa na mufte, publika se ne može zavarati... I onda se susretneš s pravim životom i shvatiš da to tako ne funkcioniše. Bilo mi je veoma teško da skinem te ružičaste naočare.

Danijele, da li se ti baviš još nečim osim glume? Danijel: Hoćeš da ti nabrajam? (smeh) Ne znam da li postoji glumac koji može da živi samo od glume u Srbiji. Imam svoju firmu, to nema veze s javnim poslom. Skoro sam čuo da je postalo pomodarstvo da glumci rade nešto pored glumačkog poziva, da bi iskoristili svoje ime i prezime, brend koji su stekli... to je potpuna budalaština. Niko, ali niko se ne bi bavio dodatnim poslovima kada bi od ovoga mogao pristojno da živi i tako je decenijama unazad, to su mi pričale i starije kolege. Najlepše stvari su mi se desile onog trenutka kada sam odlučio da mi gluma bude hobi. Shvatio sam glumu kao skupljanje salveta, na primer, ne moram da skupljam bilo kakve, već samo one najlepše.

Da li je uloga iz serije "Istine i laži" bila "lepa salveta"?Danijel: Jeste. Posledica svega toga je popularnost koja mi se desila, ali mi to nije bilo cilj. Bilo mi je zabavno da odigram homoseksualaca jer nikada pre toga nisam dublje razmišljao o životu tih ljudi. Pripremao sam ulogu tako što sam razgovarao s onima koji žive taj život. Kasnije sam dobio odgovor da sam dobro interpretirao jer baš takve probleme imaju u životu.

Kakvi ste kao roditelji, strogi ili popustljivi?Katarina: Nismo strogi, ali smo pravični. Danijel je veći autoritet od mene, ja se samo derem po kući i deca me apsolutno ne fermaju (smeh). Danijel: Ja sam taj koji decu zabavlja, ali sam i strog. Devedeset odsto vremena zafrkavam se s njima, ali kad jednom kažem nešto ozbiljno, odmah poslušaju. Autoritet se ne pravi na strahopoštovanju, nego na poverenju i poštovanju. Katarina: Danijel je dosledniji od mene. Moja kazna ne traje duže od 15 minuta. Verovatno kao svaka mama (smeh). Često vagamo, pa nikad nismo oboje ljuti. Verujemo da deca sve razumeju i da je razgovor s njima najvažniji.

Ivan Ercegovčević / foto: Tamara Trajković