PISCI I NJIHOVI SLAVNI PSEUDONIMI: Ko se krije iza imena Volter, Mir-Jam i Mark Tven

Ko bi rekao - Tvorac „Belog očnjaka“ Džek London rođen je kao Džon Grifit, Molijer je zapravo Žan Batist Poklen, a Aleksej Maksimovič Pješkov poznatiji je kao Maksim Gorki

Književnici žive od svojih slavnih i uspešnih imena, a ipak se često odlučuju za upotrebu izmišljenog imena. Oblici koji se rado koriste su kratki zvučni nadimci, akronimi, kriptogrami, zamena ženskog imena muškim i drugo. Mogućnosti je puno, primeri su brojni, a razloga ima napretek - od želje za anonimnošću, provere sopstvenih kvaliteta, izbegavanje negativnih kritika do zabave, ali i straha od osude ili pak političkog progona.

Kog je pola književnost?

Mnogi čitaoci nisu upoznati sa činjenicom da je tvorac „Belog očnjaka“ Džek London rođen kao Džon Grifit ili da je najslavniji francuski dramski pisac Molijer zapravo Žan Batist Poklen. Veliki Čehov je pisanje započeo kao Antoša Čehonte. Aleksej Maksimovič Pješkov poznatiji je kao Maksim Gorki, a Alkibijad Nuša, svima poznat kao Branislav Nušić, dodelio je sebi pseudonim Ben Akiba.

Pozadina upotrebe pseudonima krije i činjenicu da su žene u društvu, kao i u književnosti, vekovima bile ugnjetavane, a pisanje se smatralo muškim poslom. Zbog straha od osude, žene su se skrivale iza muških imena. Tako se Oror Dipon proslavila kao Žorž Sand, poznati Džordž Eliot je zapravo Meri En Evans, a sestre Bronte su objavljivale pod imenima Karer, Elis i Ekton Bel. Milica Jakovljević pravo je ime naše književnice Mir-Jam.

Da nepovoljna vremena nisu sasvim prošla, pokazuje i primer Džoan Ketrin Rouling, autorke serijala o Hariju Poteru, koja je izdavače zamolila da joj knjige potpisuju sa Dž. K. Rouling - bez otkrivanja pola. Kod nas je trenutno najpoznatija Keri Čen, spisateljica erotskih romana „Nedostižna“ i „Nedostojna“. Iza ovog imena krije se naša sugrađanka Dragica Bradonjić.

- Uslov za pisanje kratkih romana, koji su se prodavali na trafikama, bio je pseudonim. Kasnije sam odlučila da ga zadržim jer je publika navikla i bilo je lakše da me prepoznaju. Takođe, pomalo mi je odgovaralo i zbog žanra koji pišem, jer nisam bila sigurna kako će biti prihvaćen domaći erotski roman - kaže Bradonjićeva.

Romantična stranakraljice krimića

Agata Kristi, tvorac detektivskih romana, želela je da se oproba i u novom žanru, a za taj izlet izabrala je pseudonim Meri Vestmakot. Tada je napisala šest romantičnih priča, a od čitalačke publike je tragove svog literarnog zločina krila punih 15 godina.

Pitanje autorstva uvek je okupiralo pažnju u književnim raspravama, a jedan, možda i najznačajniji zaključak koji je izvučen jeste da „dobro delo uvek nađe svoj put“.

Kurir.rs/ Milica Vujović Foto: Profimedia, arhiva