ZORAN MIHAJLOVIĆ PRIHVATIO IZAZOV I SAD JE DEO TIMA KURIR TV Verujem da radim i kad, ponekad, zaspim

Glavni i odgovorni urednik informativnog programa TV Kurir govori o svojoj posvećenosti poslu i novom profesionalnom poglavlju, u kojem ovu televiziju tek postavlja na noge

Šta je presudilo da prihvatite ponudu TV Kurir?

- Kada me pozvao moj drug i bivši kolega, sada izvršni urednik TV Kurir Igor Šanjević, mislio sam da ćemo popiti kafu i ispričati se jer se dugo nismo videli. Onda mi je predočio o čemu je reč i nisam se mnogo dvoumio, mada sam ga nekoliko dana držao u neizvesnosti (smeh). Prihvatio sam poziv jer je reč o novoj televiziji iza koje stoji brend poznat u celom regionu, s vizijom o izgradnji najjače medijske kuće koja televiziju, novine i internet sajt objedinjuje u jednu platformu. Takvu snagu nema niko u regionu. Uz to, ponovo ukrštam put s dragim kolegama s kojima sam sarađivao na TV Politika, BK, TV Enter, TV Foks, TV Prve pa sve do RTS. Na prethodnom poslu osetio sam zasićenje i nemogućnost da se profesionalno nadogradim, tako da je ovaj poziv stigao u pravo vreme.

Da li je izazov veći zato što je televizija nova?

- Svakako. Dobio sam odrešene ruke i za sve dosadašnje odluke imam puno razumevanje i podršku menadžmenta. S ponosom ističem da su svi koji rade u mom timu prošli zahtevnu i iscrpnu audiciju. Nemali broj ljudi odustao je u tom maratonu, sa nekima smo se rastali u foto-finišu, ali na njih i dalje računamo u budućnosti. Formirali smo redakciju u kojoj su iskusni urednici iz Srbije i regiona, naši novinari su obrazovani, mladi, ambiciozni ljudi s velikom energijom. Pred vama su nova lica, koja će vas informisati sa terena o svim najvažnijim događajima na svakih sat vremena u vestima i Centralnom dnevniku. Kod nas su voditelji maksimalno uključeni u pripremu i sadržaj programa i zato sam veoma ponosan na Bojanu Drašković, Mariju Vasiljević, Stefana Stankovića i Nikolu Klajića, koje gledate na TV Kurir.

Po čemu će se vaš program razlikovati od ostalih televizija?

- Strategija je da budemo profesionalni medij. Mudar čovek razume da danas ne postoje nezavisni mediji nigde u svetu, pa ni kod nas. Mogu da obećam pristojnost i profesionalni pristup poslu. Ciljna grupa su nam građani Srbije, a naše vesti biće koncipirane na kratkim i jasnim informacijama, bez nametanja mišljenja. Sadržaj nam je na prvom mestu, ali ulažemo mnogo u vizuelni identitet. Vesti dana u Centralnom dnevniku razlikuju se od svih ostalih televizija. U tome smo pioniri. Ali to je tek početak, spremamo mnogo novih iznenađenja.

Zbog čega vam je informativni program najzanimljiviji?

- Volim da sam na izvoru informacija. Kada sam kročio u beogradsku redakciju RTV Politika, urednica me je pitala koju bih oblast želeo da pratim, a ja sam rekao unutrašnju politiku. Starije kolege su se nasmejale, jer se beogradska redakcija bavi samo komunalnim temama. Bilo je potrebno šest meseci dokazivanja i istrajnosti pre nego što mi je povereno da izveštavam iz Skupštine Srbije, a potom i sa demonstracija... Više se nisam vraćao u beogradsku redakciju (smeh).

Možete li da kažete za sebe da ste istinski zaljubljenik u svoj posao?

- Radim ga celim bićem. Verujem da radim i kad ponekad zaspim (smeh). To kažem jer sam ranoranilac koji veoma kasno leže. Moja prva misao ujutro je najčešće neka tema ili ideja u vezi s poslom. Ne verujem da je moguć uspeh ako ne dajete maksimum. Ovo govorim iz iskustva, naročito iz inostranstva, gde sam radio neobične poslove prvi put u životu. Ipak, uvek mislim da mogu i da bi trebalo više. Problem s kojim ne mogu da se izborim jeste to što dan traje samo 24 sata. Ili što bi rekao Balašević na jednom koncertu, parafraziraću: „Ljudi su smislili milion načina da prekrate vreme, a nijedan da ga zaustave!“

Ima li novinar vremena za privatni život? - Nije potrebno da se privatni život žrtvuje zbog posla. Nikada ne bih bio spreman da svoju porodicu podredim poslu. Tako da je ključ u dobroj organizaciji.

Pamtite li neki anegdotu iz živog programa koju i danas rado prepričavate? - Da sam imao neki značajniji lapsus, našli bismo ga na društvenim mrežama (smeh). Trudim se da situaciju u studiju držim pod kontrolom, da budem fokusiran i koncentrisan, jedino što može da mi odvuče pažnju su mušica ili komarac, koji ponekad zalutaju u studio i slete na papir ili mi prolete ispred očiju, pa spustim glavu da sakrijem osmeh.

Važi li nepisano pravilo za novinare informative da su veoma ozbiljni? - Jedan dan proveden u našoj redakciji srušio bi takve vaše predrasude, ali ja sam izuzetak. Iako volim da se šalim, što sam stariji, sve sam ozbiljniji (smeh).

Kurir.rs/J. Antonijević Milošević

Foto: Kurir