PROGONE ME U CRNOJ GORI! ZVEZDA TAJKUNA VUK JOVANOVIĆ: Samo sam ustao u odbranu kulture!

Glumac je završio proteklog vikenda iza rešetaka zbog umetničkog performansa i crtanja murala s likom Momira Bulatov

Momir Bulatović je iznenada preminuo prošle u 63. godini, a glumac je, kako i sam priznaje, već nekoliko meseci progonjen i trn u oku vlasti. - Kompletnu opoziciju Crne Gore pozvao sam na ujedinjenje. Moja malenkost, niti bilo ko drugi nije dostojan da citata patrijarha Pavla, ali, ako je ikada bio momenat, onda je taj momenat sada: "Budimo ljudi!" Nisam političar, ali molim sve one koji jesu da ovoga puta dobro, vrlo dobro razmisle o našoj budućnosti. Kada kažem našoj, mislim na mladost ovoga grada, na mladost ove države - poručio je Jovanović.

Vuk se oseća dobro nakon hapšenja, što su nam potvrdili njegovi najbliži. On nam je dostavio svoje pismo i apel u kome kritikuje lošu kulturnu politiku u Crnoj Gori i navodi da sa odlaskom Živka Nikolića crnogorska kinematografija odlazi u zaborav.

- Dok se na svetskoj sceni traga za novim pravcima, mi smo svedoci, a i saučesnici ovog modernog feudalističkog talasa promiskuitetne umetnosti. Bilo je mnogo pokušaja i isto toliko promašaja da se legendarni Nikolić kopira, ali sa tolikom količinom kompromisa, dodvoravanja, propagiranja i potcrtavanja u dramaturškom smislu da je istina, koja je bila suštinska nit ovog reditelja, pisca i slikara, vešto zaobiđena, dok su u prvi plan isplivali kadrovi zadnjica partijskih glumaca, betonskih palata i nabubrelih kompleksa. Sramota me je do koje mere su samoprozvane kolege Živka Nikolića spremne da ponize umetnost zarad udobnijih stolica po kafićima Budve i nezaobilaznog Beograda - kaže Jovanović.

On ističe da je pozorišna kultura doživela još tužniju sudbinu, maltene ne postoji, a tamo gde postoji, bolje da je nema.

- Kada sam upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u čijem nazivu stoji drama, dakle pozorište, osećao sam se kao siroče po tom pitanju. Na toj glumačkoj klasi, generacija 2008/09, geografski smo bili izmešani, Valjevo, Kragujevac, Prokuplje, Novi Sad, Beograd, jedino sam ja bio iz Crne Gore i jedino moj grad nije imao pozorište u januaru.

Dok su oni diskutovali o predstavama koje su odgledali ili na kojima su učestvovali, ja sam bio primoran, ne svojom voljom, da se crvenim i gledam u plafon. Nisam imao živaca da svojim kolegama objašnjavam da je moj grad postao betonski kavez, cirkus u kome se umesto čuvenog "Zeta filma" nalazi kockarnica, umesto pozorišne scene podižu diskoteke, otvoreni amfiteatar na Svetom Stefanu prodaje stranim investitorima i na njegovo mesto dolaze restorani i kafići za iće i piće - smatra glumac.

On je u svom saopštenju naveo i to da se Grad teatar pali i gasi na dugme, kao da je šporet, a ne ozbiljna ustanova sa dugogodišnjom tradicijom. - Moji Budvani su primorani da čekaju leto da bi odgledali neku predstavu, i to sa sve zvučnim efektima komercijalne elektronske muzike obližnjih klubova u vlasništvu opštinskih drugarica i drugova. Ministarstvo kulture Crne Gore funkcioniše po principu "idi mi - dođi mi". Godišnji budžet ne može da se poredi ni sa jednom zemljom u okruženju, uključujući tzv. državu Kosovo. Onaj ko bi se usudio da predstavi ministarstvu svoj novi projekat, pre svega bi morao da zna kako se izgovara slovo Z, otkad potiče i kako je nastalo - zaključuje mladi glumac.