Aleksa Šantić imao je sreću da živi u onom starom Mostaru, dostojnom njegovog pera. Danas je to drugi grad, a kao svedočanstvo ljudskog bezumlja i sopstvenog nerazumevanja, na njegovoj grobnici i dalje su vidljiva oštećenja od gelera onih istih granata koje su sredinom juna 1992. godine sravnile sa zemljom stari pravoslavni hram. On će uskoro biti obnovljen, a grob velikog pesnika i dalje nam stoji tu kao opomena.

santic-grob1.jpg
Foto: Kurir, Sandra Rilak

U samom gradu Mostaru postojala su tri srpska groblja i nalazila su se na levoj obali Neretve. Groblja su se zvala Staro, Novo i Bjelušinsko. Novo je u stvari bilo najstarije i najveće groblje i na njemu se i danas sahranjuje. Grob Alekse Šantića nalazi se blizu ulaza, a nekih sto metara s leve strane je grobnica porodice Šantić. Grobnica je dosta oštećena u ratu, a i nije obnavljana, doduše, mostarski Srbi su je posle rata nešto sanirali, kao i grobnicu porodice Ćorović, gde su spomenici poznatom srpskom piscu Svetozaru i još poznatijem istoričaru Vladimiru, koja je bila potpuno uništena.

santic-grob.jpg
Foto: Kurir, Sandra Rilak

Pre dve godine obeležena je 150. godišnjica rođenja Alekse Šantića. Srba u Mostaru danas ima tek u tragovima, a priča o ulici s njegovim imenom tek je priča za sebe. Izgleda da nekim Mostarcima i dalje smeta Aleksa Šantić, čak i mrtav. Sandra Rilak

Rodna kuća: Čudom nije spaljena u ratu

Šantićeva rodna kuća nalazi se u Brankovcu, nešto niže od groblja, i pripadala je Aleksinom najstarijem bratu Peri. Naslednici su je prodali Pentekostnoj crkvi krajem osamdesetih godina, što je tada izazvalo veliku buru u javnosti. Međutim, to je ispala srećna okolnost jer za vreme rata nije spaljena kao sve srpske kuće u Brankovcu i sada postoji u svoj svojoj veličini. Tokom rata devedesetih njegov spomenik završio je na dnu Neretve.

Kurir/ Tekst i foto: Sandra Rilak