ISIDORA MINIĆ ZA TV EKRAN: Drago mi je što je došlo vreme da igram majke!

Između dve pozorišne premijere glumica snima novu seriju "Pevačica", u kojoj je još jednom dobila roditeljsku ulogu, i to jedne od glavnih junakinja, pa objašnjava da je lagano ušla u novu fazu svoje profesije

- Ima onih što vole pozorište zbog njegovih zvezda koje nisu poznate široj masi, a ima i publike koja dođe da bi videla omiljenu ličnost sa TV ekrana. Svi su dobrodošli. U Ateljeu je još Mira Trailović insistirala na tome da glumci što više rade na televiziji jer će time privući publiku u pozorište i na neki način joj otkriti ono čega se mnogi u našem narodu plaše. Misle, pozorište nije za mene, to je za neke visokoumne ljude. Ne. Pozorište je oaza gde čovek samo može da primi ono što emitujemo sa scene. Ko želi, može da razmišlja, a ko ne želi, može samo da se prepusti emocijama.

Jeste li se tim nepisanim pravilom pozorišta rukovodili birajući uloge na televiziji?

- Možda kao mlađa nisam mnogo birala jer tada treba da se iskoristi svaka prilika da bi kasnije znao šta hoćeš, a šta nećeš. Više biram u pozorištu jer tu imam i više ponuda. Ipak, u poslednje vreme, u ovoj masovnoj proizvodnji, dala sam sebi širinu da nešto i odbijem, što zbog same uloge, što zbog finansijske situacije. Dosta se snima, pa se obaraju cene, a ja mislim da u ovim godinama nisam zaslužila da me neko tako vredunje. Možda grešim, ali sam isto tako prihvatala i uloge za male pare ili bez honorara kad mi je nešto bilo važno ili kad sam želela da podržim projekat.

Da li je među takvim i vaša najdraža uloga na TV?

- Veoma sam ponosna što sam deo mini-serije "Žmurke" reditelja Miše Radivojevića. Deca su glavni junaci, ja igram majku. Uloga je lepa i slatka, nije dominantna, ali ponosna sam na nju jer se posle dužeg vremena televizija otvorila za jednu umetničku ispovest. Miša je želeo da napravi omaž svojim malim prijateljima. Takve stvari nemaju cenu.

Majku ste igrali i u seriji "Preživeti Beograd". To nije jedini put da vas je Radoš Bajić pozivao na saradnju.

- Radili smo "Selo gori, a baba se češlja". Trebalo je da se pojavim u jednoj epizodi, ali je očigledno uspešno snimljena, pa su mi dopisali lik. Sarađivali smo u međuvremenu kada se desila serija "Psi laju, vetar nosi". Za ulogu Gorče, koja je drugačija i u žanru i u karakteru, izabrala me je Radoševa ćerka i zahvalna sam jer je na televiziji teško odraditi grotesku i apsurd. Potom se spontano desila i saradnja u seriji "Preživeti Beograd", za koju me je pozvao reditelj Đorđe Stanimirović. Uloga Stamene napisana je da bude kao neki mali začin, da bi odjednom ta žena, koja je zapostavljena od muža, u sebi pronašla snagu da se izbori za sebe. Bajići su fini ljudi koji se bore za naš posao, rade po nekom starinskom principu, a ja se osećam prijatno kad s njima sarađujem.

Kako je bilo oživeti epohu u seriji "Nemanjići - rađanje kraljevine" koja se odskora reprizira na RTS?

- Bila sam uzbuđenja jer volim kostimirane uloge. Igrala sam ženu Kulina-bana, kostim je činilo mnogo grubih i teških materijala. U studiju, gde smo počeli snimanje, bilo je veoma hladno i noge nisam osećala jer sam umesto cipela na stopalima imala neku kožu. Završeno je u leto, na visokim temperaturama, pored Dunava, gde su me kroz sve te slojeve grubog platna izujedali komarci.

Kad ste shvatili da rad na televiziji nije samo magija?

- I danas je volim. Ima onih što se hvale da nemaju TV u kući, ali svi znamo da njen program može da se prati i preko kompjutera. I ljudi opet gledaju serije, filmove i vesti... Bez obzira na otpor i modu, dopiremo do publike koja serije traži. Nismo izgustirani, niti smo otišli u zaborav ma kako god se zvao taj aparat preko kog se gledaju serije.

Na koji način pamtite televiziju iz perioda svog detinjstva?

- Po crtanom filmu u 7.15, čiji je kraj značio odlazak na spavanje. Moje odrastanje obeležile su i serije "Otpisani", "Kapelski kresovi", "Mačak pod šlemom" i sve one druge zbog kojih sam uveče jurila da budem kod kuće. Patim prenos čuvenog humanitarnog koncerta za gladnu decu u Etiopiji "Lajv ejd", kada je goreo televizor dok su se smenjivali bendovi. Preko televizije sam još tada videla nešto što je ceo svet gledao. I dalje premotavam filmove i serije i putem njenog programa se najviše informišem.

U rimejku jedne od serija iz tog perioda "Metla bez drške" imali ste takođe priliku da zaigrate.

- Bilo mi je super što su me zvali. Snimali smo i nove verzije "Otvorenih vrata" i "Pozorišta u kući"... U redu je da stare serije budu inspiracija da se dese neki novi pogledi na određeni scenario.

Mnogo se snima, a vi još jednom igrate majku, i to u seriji Gage Antonijevića "Pevačica". - Igram majku Emilije, jedne od glavnih junakinja. To je drugarica ubijene pevačice s kojom se zajedno takmičila. Reč je o samohranoj majci koja se sama brine o ćerki i sinu. Ušla sam u fazu kada igram samo majke, i to je velika je stvar, a sada sam prvi put u krimi-seriji.

Kurir/ JASMINA ANTONIJEVIĆ MILOŠEVIĆ, foto: Luka Šarac