GORAN MARKOVIĆ: Semki Sokolović Bertok sam dao ulogu jer me je pobedila u kartama!

Kultni film "Majstori, majstori" snimljen je pre četrdeset godina, ostao je i do danas vrlo popularan, a zahvaljujući projektu "Vip Kinoteka" publika sada može da ga vidi u novom ruhu i potpuno digitalno restaurisanog. Reditelj i scenarista ovog ostvarenja Goran Marković za Kurir priseća se anegdota sa snimanja, kao i kako je Semki Sokolović Bertok dao prvu glavnu ulogu u karijeri.

Kako bi, da danas ponovo snimate, "Majstori, majstori" izgledali?

- Sigurno ne bi bila komedija, već film s mnogo nasilja. Danas su druga vremena. U doba kad smo mi to radili nije bio zabeležen nijedan slučaj nasilja po školama. Ljudi su živeli mirno. Svuda u svetu danas je dominantno vršnjačko nasilje. Sodeberg je snimio film "Slon" o masakru u školi i to su ova vremena u kojima živimo. Ne bih danas sigurno radio rimejk filma, jer imam princip da kad nešto odradim, a čime sam zadovoljan, toj se temi nikad ne vraćam. Isto nikad ne bih snimio novu "Nacionalnu klasu" i "Specijalno vaspitanje". Sada želim da snimim nešto novo i drugačije što će da me uzbudi.

Da li je bio izazov snimiti film za 18 dana, a scenario napisati za samo desetak?

- I danas je to moguće jer imate digitalnu tehnologiju. Treba vam manje rasvete, a ne koristite filmsku traku, koja je veoma skupa. Stvar je da imate dobru ideju i pravu atmosferu na snimanju, ali i dovoljno vremena.

A sama priča kako je nastala?

- Napravili smo firmu koja je bila nezavisna produkcija. Hteli smo da radimo bez pritisaka i ucena producenta i napravili smo jednu firmu i okupilo se nas dvadesetak. I svi su govorili: "Hajde ti uradi nešto, ti si najuspešniji, izmisli nešto." Imao sam samo anegdotu o toj spremačici koja odlazi u penziju i koja je uzrok raznoraznih dešavanja u toj školi. Seo sam i napisao nešto tako, možda sam 10 ili 12 dana radio to, ne više. Bio sam bez opterećenja i nisam računao da će se to ikada snimiti. Međutim, to je izgledalo zgodno i svidelo se prvenstveno glumcima. I ko god je pročitao, pristao je da radi. Onda smo mi na tom talasu opšteg konsenzusa da treba da se zabavimo i da nas baš briga šta će biti s filmom to i radili.

U filmu "Majstori, majstori" glumci igraju bez honorara. Da li vam je neko odbio?

- Niko nije odbio. Pavle Vuisić je odbio na početku jer je odlučio da više ne želi da glumi. Objasnio mi je da ga je sramota. Kuvao sam ga i onda je pristao. Ceo film smo snimali noću. Sve te zvezde su sedele disciplinovano i čekale svoj red. Niko se nije bunio i rekao nijednu ružnu reč.

Da li danas može da se snimi film, a da vam takve zvezde igraju besplatno?

- Ne znam.. Morao bi neko da proba, ali sigurno mu treba dobar tekst.

U filmu Bogdan Diklić igra u svom maturskom odelu?

- Istina. Nismo imali budžet ni za kostim i scenografiju. Imali smo jednu scenu gde je trebalo da slupamo "golf". Nismo mogli da čuknemo nijedan auto.

Semku Sokolović Bertok mnogi su zapazili nakon vašeg filma. Kako ste njoj dali glavnu ulogu?

- Semku sam izvukao iz anonimnosti. Godinu dana pre početka snimanja bio sam u Dubrovniku na letovanju i igrali smo preferans. Ona je došla i sve nam pare uzela. Posle sam shvatio da je Semka šahovski majstor i kockar. Na kraju sam saznao da je i glumica i doveo je na film.

Glumci vole da budu reditelji. Da li su vas slušali?

- Od onih sam reditelja koji vole da čuju ideje glumaca. Kad se neki glumac seti da nešto predloži, uglavnom to prihvatim. Meni nije bilo stalo da glumac mora pošto-poto da izgovara moje rečenice. Ako nešto sam izmisli, to je mnogo važno.

Film pamtimo i po pesmi "Kevo".

- Sve te gluposti sam ja smislio. "Keva" se danas peva po idiotizmu, a ne vrednosti. Smislio sam i govor koji drži ona devojčica. Recimo, u filmu "Tito i ja" napisao sam sastav koji pobeđuje na takmičenju.

Pravite li plan za novi film?

- Nemam ja planove, jer sam čovek u godinama. Pokušavam nešto da pišem.

Kurir/ Ljubomir Radanov Foto: Ana Paunković