NOVINAR IVAN RADOVANOVIĆ ZA KURIR O NOVOM ROMANU ISAK DEUS: U knjizi nema dnevne politike jer ona samo kvari književnost!

Novinar Ivan Radovanović za Sajam knjiga u Beogradu, kojeg neće biti u oktobru, objavio je roman "A sada, nešto sasvim drugačije: Isak Deus i njegovi izveštaji iz prašine". Nakon veoma uspešnih knjiga "Dubrovnik" i "Peti oktobar", sada se trudio da pobegne od politike.

U knjizi stalno potencirate na igri reči. Šta se onda krije iza samog naslova?

- Ima tu svega, a najviše potrebe da se ono božansko, koje nam je potrebno, kao nada i kao spas, dovede malo bliže nama, običnim ljudima, da se oslobodi kanona i stega, dogmi i pravila, raznoraznih vera, i da postane ono što i treba da bude. Neko ko, zajedno s nama, može da se smeje. Ime Isak u svom korenu ima smeh. I deo je monoteističke tradicije. Ime Deus je latinsko, iz doba u kojem nije postojao samo jedan bog, nego božanstva. I sve je to, ubeđen sam, moguće zajedno, uz osmeh, božanski. Zato je tu i taj montipajtonovski nadnaslov, zato u podnaslovu pominjem skandalozna snoviđenja. Jednom rečju, od korica do kraja knjige, igrao sam se.

Ima li i u romanu biografskih elemenata? Da li će se junaci našeg doba lako u njemu prepoznati?

- Ne na onaj plitki, površni način, koji je danas toliko popularan. Ta vrsta primenjene dnevne politike, ubeđen sam, samo kvari književnost, pravi od nje alatku u raznim sumanutim političkim obračunima. Zato i kada pominjem Dubrovnik, Vukovar, ili u ovoj knjizi totalno izokrenuti miting na Ušću s kraja osamdesetih, nemam nikakvu tezu, agendu, politički program, niti se postavljam kao sudija. Prosto pričam priče. A njih ima u svakom vremenu. I sve što je potrebno jeste da se prema njima odnosimo kao prema pričama, a ne kao sredstvu kojim se bilo šta dokazuje.

Pisali ste knjigu o dva ključna sata 5. oktobra. Zašto je Srbija i dalje jedno podeljeno društvo?

- Srbija je više podeljena medijski, podeljen joj je javni prostor, a ne sama stvarnost. Stvarnost su izbori, njihov rezultat, svidelo se to nekome ili ne. S druge strane, te podele javnog prostora dovode do toga da se danas zaista ne zna da li se 5. oktobar dogodio. A jeste. Kao što se, dan kasnije, dogodio i 6. oktobar, i bio baš onakav kakav je bio. Što pre to ljudi shvate, biće im lakše da urade nešto novo, a ne da stalno kukaju za starim.

Kako ste tek sa novom knjigom uspeli da u svom književnom pisanju pobegnete od novinarstva?

- Knjige sam počeo da objavljujem krajem devedesetih, u "Stubovima kulture". Jedino što nikada nisam o njima pričao, tako da je ova, inače peta po redu, prva o kojoj govorim ovako javno. I ne bih rekao da sam uz njihovu pomoć bežao od novinarstva, prosto su bile deo onoga što jesam, već godinama, a jesam čovek koji piše. Od novinarstva sam otišao onog trenutka kada sam pomislio da sam neki ciklus, u kojem je ono bilo na prvom mestu, završio.

Pišete poslednjih četrdesetak godina, a objavljivali ste tekstove u Politici, za Borbu, Vreme, Evropljanin... Kako vidite stanje u medijima danas? - Mislim da je važnije kako ga vide oni koji se njime bave. Nažalost, nisam siguran da vide dobro, jer nikako da postave pravo pitanje, a to je kolika je cena novinarstva danas. I zašto je jeftino. Kada to pitaju, kada otkriju odgovor na to pitanje, znaće i šta treba da rade.

Kurir/ Foto: Marko Đoković