ŽIVOTNA PRIČA MILICE JOKANOVIĆ IZ POTERE: Sa 3 godine naučila da piše, diplomirala s najvišim ocenama, a i dalje BEZ POSLA!

Naša "princeza od znanja" Milica Jokanović ostala je bez posla. Iako svi imaju svoje probleme, javnost je ogorčena što su pametni ljudi dobili baš takav šamar. Kaže da je njena misija da i dalje promoviše znanje, pa neka rešenje ostane na savesti drugih

Šta ste pomislili kada su vam rekli da ste tehnološki višak?

- Bilo mi je jako teško, ali teška su vremena, takve stvari se dešavaju svuda oko nas. Verujem da će doći srećniji dani i da u budućnosti za mene postoje mnoge prilike za dokazivanje koliko mogu.

Da li je to bio stalan radni odnos?

- Da, odnos je bio na neodređeno vreme, a proglašena sam za tehnološki višak. Mnogi poslodavci su sada prinuđeni da učine isto.

Diplomirali ste pravo sa najvišim ocenama. Da li ste želeli da budete pravnik?

- Da, oduvek sam to želela. Volim svoju profesiju jer čini ljude realnim osobama, koje s obe noge stoje čvrsto na zemlji. Posao pravnika je racionalan, i to volim, jer čini da realno procenjujem situacije i ljude oko sebe. Ta dnevna doza realnosti nam je svima potrebna. Sebi zameram što sam ponekad pomalo sanjalica, kako u emotivnom pogledu, tako i pri proceni raznih ljudi, na primer prijatelja, ali se vremenom trudim da se promenim i kritički sagledam svet oko sebe.

Nažalost, vi ste živi dokaz da je veliko opšte obrazovanje nepotrebno, što dugi niz godina odvraća mlađe ljude od učenja. Kaže se da je znanje moć. Pa, da li je?

- Svoje znanje ne bih menjala ni za šta na svetu. Obrazovanje čini unutrašnji duhovni život čoveka. Ipak, postoje mlade osobe koje uzore traže više u osobama intelektualnog tipa nego u iskrivljenim vrednostima koje su danas opšteprisutne. To me mnogo raduje i daje mi nadu i viziju srećnije budućnosti. Duhovno bogatstvo i znanja opšteg tipa su od neprocenjivog značaja. Uzore nemam ni u ličnom životu, niti u kvizu, smatram da je svaka osoba jedinstvena, drugačija i autentična, i sama sebi podsticaj.

Kako vašu nezaposlenost doživljava vaša porodica?

- Otac je umro pre sedam godina, majci i meni je mnogo teško. Otac je bio erudita, jedan od najobrazovanijih ljudi koje sam srela u životu. Bio je profesor istorije i autor tri objavljene i jedne neobjavljene knjige o privrednoj istoriji, za koju majka i ja posthumno tražimo izdavača. Majka mi je velika podrška, i u kvizu i u ličnom životu.

OBIČNA DEVOJKA

Iz rodne Zenice izbegli ste tokom ratova devedesetih. Da li ste bili čudo od deteta?

- Naučila sam da čitam i pišem s tri godine, ali sam ipak samo jedna obična devojka. Kada sam imala tri godine, televizor je bio uključen i zagrebačka voditeljka je čitala slova u prvoj igri kviza "Brojke i slova". Sama sam počela da čitam tek poređana slova pre nego što ih je voditeljka izgovorila jer sam zaključila o kojim se slovima tačno radi. Otac i majka nisu mogli da veruju. Naučila sam da čitam potpuno sama. I to je bio početak svega.

Nosite li traume iz tog perioda?

- Rat je teška stvar, ali moramo da se nosimo s tim. Nikad neću zaboraviti svoj zavičaj. To je grad divnih i vedrih ljudi, gde sam od oca dobila na poklon prvu enciklopediju.

Koji su bili vaši motivi za učešćem u kviz takmičenjima? Da se dokažete na častan i pošten način? Ili zabave radi?

- Smatram da je promocija znanja najvažnija misija koju mlada i obrazovana osoba može da ima. Znanje je najveće bogatstvo koje neko može da poseduje, ono sa sobom nosi produhovljenost, koja se ne može kupiti novcem. U "Poteri" takmičari i ja stajemo na crtu jedni drugima isključivo po pitanju znanja.

ŠIROK SPEKTAR PONUDA

Šta najbolje znate?

- Da promovišem obrazovanje kao osnovnu vrednost. Hobiji su mi književnost, umetnički film, fitnes treninzi i plivanje. Omiljeni književnici su mi Gabrijel Garsija Markes, Isabel Aljende i Mo Jen, čiji peti roman trenutno čitam. Uz zdravu dozu sarkazma, njegovi romani, iako teške tematike, čine da se osetim kao da sam u nekoj drugoj dimenziji. Volim i filmove s dozom humora, "Velikog Lebovskog" braće Koen, kao i pojedina ostvarenja španskog reditelja Aleksa de la Iglesije. Smatram da umetnost u svim vidovima oplemenjuje ljude i čini svet u kome živimo lepšim mestom.

Šta je pravi posao za vas? Delujete kao da ste sposobni za sve.

- Širok dijapazon mojih interesovanja čini me otvorenom za širok spektar zanimanja koja budući eventualni poslodavci mogu da mi ponude. Smatram da bih se dobro snašla u svakoj pravničkoj ulozi, bilo to u sudu, administraciji ili bilo kojoj drugoj pravnoj oblasti.

Da li biste napustili Srbiju u potrazi za poslom? Da izbegnete i drugi put...

- Nadam se da neću morati to da učinim. Volim svoju zemlju i život u njoj.

SLATKI POROK

Uz svu vašu pamet, izuzetno ste lepi, samosvesni i ozbiljni. Za sebe kažete da ste obična devojka. Da li vam briga o izgledu ide lako kao učenje i dobro pamćenje?

- Mora da se vodi računa o svakom aspektu života, pa i o onom estetskom. Važno je brinuti o sebi. Trudim se da što više plivam i džogiram, i redovno imam fitnes treninge u kućnim uslovima. Zdravo se hranim i volim da spremim voćni smuti ili neki vitaminski koktel. Ipak, imam jedan porok: ne mogu da odolim torti od malina.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Printscreen)