NA ŽIVOTU MORA DA SE RADI DA NE POSTANEMO OČAJNICI! Mirjana Bobić Mojsilović: SREĆNA Srbija se nosi u srcu!

U očekivanju izlaska svog novog romana, književnica je snimila seriju emisija o malim mestima naše zemlje i malim velikim ljudima koji u njima žive. Kaže da je ceo svet danas nesrećan, ali građani naše zemlje imaju talenat da pronađu smisao i lepotu u malim stvarima

- Marijana Petrović, producentkinja i rediteljka, pozvala me je da radim ovu emisiju. Gledala je moje postove na Instagramu i Fejsbuku, moje oduševljenje malim izletima koje sam pravila sa svojim prijateljima, a s obzirom n to da ionako putujem po Srbiji sa mojim knjigama i predstavama, da ionako promovišem ideju o običnom životu, sitnicama i o tome kako za lepotom mora da se traga, nekako se sve sklopilo.

TURISTI U SVOJOJ ZEMLJI

Kako je došlo do saradnje sa Prvom TV?

Marijana im je ponudila emisiju, i oni su to sa oduševljenjem prihvatili.

Kome je pao na pamet ovaj predivan naziv emisije? Zajedno smo to smislile. Šta ste sve videli tokom snimanja što vam se svidelo? Prvu emisiju smo snimili u Novom Pazaru. Zar nije ekskluzivno biti turista u sopstvenoj zemlji, koju u stvari tako malo poznajemo? Nije Srbija Beograd. U Pazaru su me fascinirali ljudi - humor, naše sličnosti, ćevapi i mantije.

SNALAŽENJE NAS ČINI MLAĐIMA

Kako biste opisali srećnog građanina Srbije? Ceo svet je danas nesrećan. Ali građani Srbije imaju neki mali ludi talenat da pronađu smisao i lepotu u malom. Tako se, u stvari, živi. Na primer, direktorka Turističke organizacije Pećinci Ljubica Bošković napravila nam je u Kupinovu takav program kao da ima da ponudi safari u Africi. Takvi ljudi čine ovu zemlju inspirativnom. Ili, baka od 81 godinu koja prodaje bundeve na putu kod Čente. Rumena i duhovita, sve sama radi, a vitalna kao da je devojka. To vam je manje-više moja emisija. Da svi nešto naučimo. Ja prva tek sada vidim koliko malo znam. Na primer, da su katalonski grofovi vladali bačkim Perlezom. Odlučili ste da pobegnete od studijske fotelje i odete među ljude, naš običan svet.

Koliko vam to znači? U studijskoj fotelji nisam bila najmanje dvadeset godina. Snimam emisiju tako kao da vas vodim na izlet, u mesta koja biramo nasumično. Da vidimo možemo li da budemo očarani onim što imamo, da li možemo da budemo ushićeni i nasmejani i sa čašicom brlje, i kad je oblačan dan. Jer, ima jedna mala nevolja - mi emisije snimamo sada, gledamo da uhvatimo dan, smrkava se rano, lišće je opalo, idemo privatnim kolima, snalazimo se kao što se običan čovek snalazi u svakodnevnom životu. I to daje draž svemu. To nas čini mladima. Svaka emisija je različita.

CUPKANJE NA BUVLJAKU

Kako ste tokom svih ovih godina sačuvali energiju da možete da radite ovakav reporterski i autorski posao?

Imam ja energije, na njoj se radi. Ali ima tu i malo humora prema samoj sebi. Juče smo snimali celu emisiju na pančevačkom buvljaku. I uživali smo, smejali se, cupkala sam uz Džejeve pesme sa nečijeg radija.

Kad se vratite kući sa snimanja, šta kažete sebi? Idi i naspavaj se.

Radite li trenutno još nešto od svojih brojnih aktivnosti? Ovih dana mi izlazi roman "Srce moje", pa sam se time bavila ovih dana. Mnogo se tome radujem, to je roman o pisanju ljubavnog romana. Na neki način, to je moja autobiografija.

BUNDEVE, LIŠĆE, CRKVE

Toliko smo zastrašeni, pokisli i klonuli, a vi ste uvek nekako gledali lepšu stranu života. Gde se nalazi ta zemlja - Srećna Srbija?

U našim očima i srcima. Moj novi slogan ionako glasi "Stvarnost nije dovoljna". Na životu mora da se radi. Ako se oslonimo samo na vesti, bićemo očajnici. Otkrivam mala mesta, detalje, sitnice, humor u sopstvenoj nesavršenosti, ali i lepotu i humor u nesavršenosti Srbije - divne ljude, zanimljive male priče, bundeve, lišće, crkve, istoriju i geografiju.

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Privatna arhiva)