REDITELJKA FILMA O SREBRENICI JASMILA ŽBANIĆ: Quo vadis, Aida? gledaoci u Srbiji moći će da pogledaju od 3. decembra
Novi film "Quo vadis, Aida?" (Kuda ideš, Aida), koji je bosanskohercegovački kandidat za Oskara, gledaoci u Srbiji moći će da pogledaju od 3. decembra preko onlajn platformi Kinomiting point.
Ratna drama nastale iz pera rediteljke Jasmile Žbanić prati sudbinu Aide, nekadašnje profesorke, koja radi kao prevodilac za mirovne snage UN u Srebrenici. Kada srpska vojska preuzme vlast u gradu, njena porodica i hiljade stanovnika traže zaštitu unutar UN kampa. Kao insajder u pregovorima, Aida ima pristup svim informacijama i pokušava da spase svoju porodicu od sigurne smrti. Glavna uloga poverena je srpskoj glumici Jasni Đuričić, čija je gluma, kako smatra rediteljka, vredna Oskara.
- Jasna je zaista veličanstvena glumica. Za Aidu joj nije trebala pomoć jer je odmah razumela motive i emocije majke koja mora da spase svoju porodicu. Jasna je igrala punim srcem, bez patetike i ljudi su prepoznali njenu snagu, beskrajni talenat i energiju. Jako sam srećna zbog procesa i rezultata. Mislim da je Skrin internešenel u pravu kada kaže da bi Jasna morala biti uvrštena za najbolju glumicu u glavnoj kategoriji za nagradu Američke filmske akademije - Oskar. Ona je taj nivo, Meril Strip i ekipa - kaže Žbanićeva za Tanjug.
Film je snimljen s budžetom od skoro pet miliona evra i premijeru je imao u Veneciji.
- Došlo je vreme da idemo dalje, ali tako što ćemo otvoreno, sa empatijom i ljubavlju slušati priče jedni drugih. Mladi ljudi u regionu, naročito u Srbiji, nemaju ništa sa Srebrenicom i ne smeju dozvoliti da neko svaljuje krivicu na njih. Zaista verujem da je došlo vreme da idemo dalje, ali tako što ćemo otvoreno, sa empatijom i ljubavlju slušati priče jedni drugih - iskrena je rediteljka.
U filmu "Quo vadis, Aida?" Žbanićeva pokazuje odsustvo osećaja za realnost i apsolutnu nemoć međunarodne zajednice kroz nedelovanje holandskog bataljona pod šlemovima UN u Srebrenici. Ona ističe da su mnogi bili srećni što je socijalizam propao i da su svojim akcijama rušili SFRJ.
- S druge strane, nije međunarodna zajednica pobila 100.000 ljudi. To su uradili ljudi s ovih prostora koji su se kleli u bratstvo i jedinstvo. Možda je ipak trebalo da nas odgajaju u sestrinstvu. S bratstvima uvek postoji neki problem - zaključuje rediteljka.
Kurir/ Tanjug, foto: Deblokada
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore