NE PRIMAM PLATU NIGDE: Ljubomir Bandović iskreno o ZARADI, karijeri, pa i zbog čega ga se mlađe kolege PLAŠE!

Glumac Ljubomir Bandović priča o životu, glumi, britkom jeziku, ali i sličnostima sa likom koji tumači.

Da li ste se opekli zbog britkog jezika i da li je bilo momenata da pomislite "možda je bolje da sam u životu kalkulisao"?

"Čak i da sam to pomislio, odspavao sam mirno jer sam opekao jezik i onda sam se probudio još čvršći sa idejom da ću živeti ovako kako mislim da treba i ovako kako je dostojno čoveka. Jer živimo u vreme u kome su nam poturili ljudska prava, a uzeli nam ljudsko dostojanstvo. Možete da oblikujete čoveka koji je bez sadržaja, koji nije armir’o kičmu. Ne možete slobodnog čoveka da oblikujete, ne možete da ga sagledate, da ga razumete. Zato vas i unize zato što ne mogu da vas sagledaju. Vašu visinu i širinu, zato vam nakače dva pijanstva u kafani, jedno prelaženje ulice van pešačkog prelaza. I to vas devalvira među ljudima koji su odgovorni za hiljade mrtvih koji žive u platama od mermera od milijardu evra itd. Sa sobom na ti, samim tim ste sa životom na ti. Ali sa umentošću na Vi. Sa književnošću na Vi, na spomeniku kod bake i deke kada idete da zapalite sveće na Zadušnice na Vi. A kada se svetla pogase i kada zatvoriš svoja vrata i kada opereš zube pred spavanje i kada legneš i pokriješ se jorganom, tada nailazi istina. Ne želiš tu da se plašiš. Želiš da si svoj na svome", rekao je glumac.

Uspešno idete od komičnih uloga pa do onih ozbiljnijih dramskih. U čemu se pronalazite?

"Zavisi kako s kim, kako šta. Mi smo svojim odnosom prema poslu pozvani da mu damo značenje, da li je to tezga, umetnost ili zabavni program. Ja dobro plivam u svim vodama kada imam s kim da plivam. Ovaj posao je grupni posao. Znate kada kažete i igrate centarfora. Ne, vi igrate fudbal na poziciji cetarfora. Što ne znači da ćete sledeću utakmicu igrati centrarfora, ali ćete opet igrati fudbal. Ako krenem od toga da sam rastao u kući u kojoj se i hleb mesio i meso peklo i paradajz uzgajao u bašti i kolači pravili. Nama su poslastičarnice i restorani bili apstraktna stvar. Doživljavam sebe kao glumca koji ima širok asortiman. Nisam radnja koja je usko profilisana", kaže Ljubomir.

Ljudi koji nemaju prilike da vas upoznaju rekli bi da ste nedodirljivi, da ne smeju da priđu. Koliko je to dobro ili jednostavno ljudi greše kada tako misle o vama?

"U početku kada su mlade kolege govorili: 'Mene su naplašili što se vas tiče, a vi ste u stvari normalna osoba.' Ja sam reagovao: Zašto, ljudi, pa ja stvarno nisam takav, vrlo se lako sa mnom uđe u komunikaciju, nisam neka nadžak baba, što kažu. Ali što vreme više ide, prija mi da kažu da moraju da paze kako da mi priđu. To mi čuva malo vremena za mene", istakao je glumac.

Kurir.rs/K.Đ/Blic