GORAN BOGDAN: Imamo lažnu sliku da su u Srbiji svi četnici, nisam u Beogradu čuo nijednu ružnu reč zbog toga što sam Hrvat!

Nema više nikakvog spora - Goran Bogdan je najtraženiji glumac na prostorima bivše Jugoslavije. Nakon niza odličnih uloga, sada je za to stigla i konkretna potvrda, nominacija od Evropske filmske akademije za najboljeg glumca u filmu "Otac". Goranu se neće pružiti prilika da sa ovim ostvarenjem Srdana Golubovića bude na dodeli Oskara, jer je srpski kandidat za ovu nagradu drama "Dara iz Jasenovca".

Glumac smatra da neće promeniti mišljenje da je "Otac" bolji ni kad pogleda drugi film. - Navijam za "Daru", dabogda osvojila Oskara. Međutim, sporno je što je odluka o srpskom kandidatu objavljena dan pre krajnjeg roka za pripreme, dakle nije bilo prostora ni za kakvu akciju. To dovoljno govori o mogućem nameštanju i korumpiranosti sistema. Mogla je, naravno, i Hrvatska da kandiduje "Oca" da smo imali malo više vremena, da smo znali što se kuva, možda bi se i ta opcija forsirala. Mogli smo tražiti drugi način da se pojavimo u toj trci, ali uljuljali smo se i bili sigurni da će to učiniti Srbija - iskren je Bogdan.

Novinare iz Zagreba je zanimalo i glumčevo prijateljstvo s dalmatinskim episkopom Nikodimom.

- Ne biram prijatelje po temama, biram ih po onome što oni emituju kao ljudi. Nikodim mi je jedan od najdražih i najbližih prijatelja, on je divan čovek. Ja ga volim. Ono što radi je divno, on je Božji čovek. Sada će me neko nazvati izdajnikom zbog toga - ali on je meni kao Isus Hrist. Jer ja ne mislim da je religija loša, samo mislim da je iščitavanje religije pogrešno. U srži Isusove poruke nema ničeg lošeg. Ali ljudi se iz manjka svoje veličine punim žarom zanose idejama, strankama, klubovima. A žar je tako divna stvar za prikrivanje istine, uliva osećaj pravde. I lako je i ubiti u to ime. A greška je počela u iščitavanju. Čim kažeš "ja mislim" s velikim ja, to ubija misao, to je proces koji nema završetka. I onda smo u ratovima, onda smo Aleksandra Zec, Dretelj, Jasenovac, Blajburg, onda smo sve - objašnjava poznati umetnik.

Na kraju u ovoj emotivnoj ispovesti Goran Bogdan priznaje da je, pored svega, optimista. - Ponekad, ne baš uvek, jer nekad u meni prevlada to što ja volim narod, ljude, kafanu. Na stranu utisak koji ostavlja buka iz medija i društvenih mreža, kad sednem s braniocima, stvorim za stolom najliberalniju priču na svetu. Nakon dva piva dođemo do esencije. A sa strane se sve čini nepomirljivim. Mislim da je hrvatski čovek u suštini svoje prirode dobar, on se traži, bori se, ali ne samo Hrvat... Pa ja sam živeo u Pirotu mesec dana, Priboju, u Boru, kako su to samo fini i dobri ljudi. Ali mi nemamo tu sliku Srbije i Srba, mi imamo veštačku, lažnu sliku da su tamo svi četnici. Ja nikada nisam ružne reči čuo u Srbiji zato što sam Hrvat. Nijednom - zaključuje Bogdan.

Kurir/ Foto: Nebojša Babić