SVAKI SRBIN OVO MORA DA ZNA! KAKO DA ISPRAVNO SLAVITE KRSNU SLAVU: Mnogi NIKAD nisu čuli za ove običaje, da li znate svog sveca

Drugog dana decembra iz štampe je izašla knjiga "Koju slavu slaviš" Momčila Petrovića, inače urednika u Kuriru, i odmah naišla na odličan odziv čitalaca.

Mislite li i vi isto? Poslednjih decenija vera je vraćena u život zajednice, kako pojedinaca, tako i institucija. Veronauka se uči u školi... Zar to nije dovoljno?

- O nastavi veronauke nemam direktna saznanja, tek informacije iz druge ruke - ono što pročitam iz nekih socioloških analiza i čujem od mlađih kolega koji imaju decu školskog uzrasta. Čini mi se da je prvi entuzijazam s početka dvehiljaditih splasnuo. Imam utisak da se i veronauka i građansko vaspitanje - uz sve poštovanje za nastavnike koji ih predaju, jer krivica je najmanje do njih - uče kao što je moja generacija učila opštenarodnu odbranu... reda radi. Slavom se svi dičimo, a o njoj znamo manje nego što mislimo.

S druge strane, crkva je veoma stara i veoma ozbiljna institucija, i ta ozbiljnost prisutna je u svemu onom što radi i govori, i ako bi trebalo da jednom rečju opišem kako je doživljavaju vernici, ja bih se odlučio za izraz "strahopoštovanje". Što je - nadam se da ću biti shvaćen na pravi način - pogrešno! Jer pravoslavlje je radosno, i - zamišljam neke koji se mršte - zanimljivo. Mislim da knjiga koja pravoslavnom hrišćanstvu prilazi na takav način može da nađe svoje čitaoce.

Kako mislite da je "pravoslavlje zanimljivo"?

- Životi svetaca koje Srbi slave kao zaštitnike svog doma prepuni su zanimljivih događaja, intriga, avantura i podviga. Pripovesti o njima - a one čine jedan deo knjige - nalik su na one o antičkim herojima koje se izučavaju u školi kao "priče iz klasične starine". Ali žitija svetaca pisana su arhaičnim jezikom, koji većinu vernika odbija. Uz sve poštovanje kanona, potrudio sam se da jezikom svakodnevice ispričam njihove živote i verujem da će svako ko slavi slavu u mojoj knjizi o "svom" svecu naći zanimljivu priču.

Kažete da je to jedan deo knjige. Šta ste sve obuhvatili naslovom "Koju slavu slaviš"?

- Pretenciozno će zvučati ako citiram jednog kritičara koji je napisao da je moja knjiga "enciklopedija... koju treba da ima svaka pravoslavna kuća", ali zaista sam nastojao da njome zaokružim priču o ovom obredu. Jedan deo knjige, stoga, posvećen je poreklu običaja, onako kako ga tumači crkva, ali i kako ga vide etnolozi, dok drugi deo sadrži detaljna pravila i uputstva o ispravnom slavljenju slave.

Poznata je, naime, ona narodna "koliko sela, toliko i običaja", i to šarenilo doprinosi lepoti našeg kulturnog nasleđa. Ali postoji jezgro, postoje neke obavezne radnje i pravila ponašanja koji se moraju poštovati, da bi slava zaista mogla da se nazove pravoslavnim obredom. Odatle je proistekla i potreba da se navedu najčešće greške u slavljenju, kao i da se odgovori na neka pitanja, proistekla iz susreta savremenog načina života i tradicije. Ranije se, recimo, slava slavila u domu "glave porodice" i nasleđivao ga je, u tome, najstariji sin. A šta danas, kad se ne živi u zajedničkom domaćinstvu, nego, na primer, svaki sin ima svoj stan i svoju porodicu? Ali najveći deo knjige posvećen je hrišćanskim praznicima i slavama.

Koliko ima Srba među svetiteljima?

- SPC je dosad u spisak svetih uvrstila oko dve stotine Srba. Uz spisak i detaljne podatke o životu svakog od njih, u uvodu ovog dela objašnjen je postupak proglašenja neke osobe za sveca. Istini za volju, neka imena sa ovog spiska svojevremeno su izazivala sporenja u javnosti. Ali crkva ima neka svoja merila, kantar drugačiji od našeg, i računa sa večnošću.

Kurir/Ljubomir Radanov Foto: Dado Đilas