VODITELJKA EMISIJE SCENIRANJE LJILJANA STANIŠIĆ ZA TV EKRAN: Put do uspeha je kompleksan, ali moje vreme tek dolazi!

Dugogodišnji rad u dnevnom listu Kurir novinarka Ljiljana Stanišić krunisala je angažmanom pred kamerom. Svoj talenat, ali i iskustvo u novinarstvu utkala je u emisiju "Sceniranje", u kojoj bez zadrške, na Kurir televiziji, svoje sagovornike pita sve ono što bi i gledaoci voleli da im postave kao pitanje.

Pridržavate li se koncepta "Sceniranja" ili se trudite da emisiju učinite spontanom?

-Trudim se da mi intervjui budu zabavni, intrigantni i da sagovornike navedem da pričaju iz srca i duše, i uglavnom mi to polazi za rukom. Novinarstvo je zanat koji se čitavog života uči, ja ga "pečem" tek deset godina, ali činjenica je da sve što objavim u novinama ili u "Sceniranju" odjekne kao bomba. Tako je i s gostima, svi koji su bili su sjajni, a tek će se o ovoj emisiji pričati. Ne postoji nezanimljiv sagovornik i to da ne smem da postavim neko pitanje. Ako pitanja nisu dobra, veći su izgledi da će i odgovori biti loši. Nekad mi je žao što delujem surovo i sarkastično, ali samo na taj način mogu da stavim akcenat na sagovornika. Čak i na svoju štetu. Ne umem i ne želim da se foliram.

Zavisi li dobra emisija od domaćina ili od gosta?

-Uspeh je kada se emisija gleda zbog voditelja i pitanja koje postavlja. Po komentarima sam shvatila da gledaoci već znaju da će im biti zanimljivo uz "Sceniranje". Kada pišem tekst, koristim reči koje ne zvuče strašno dok se čitaju, ali i te kako zvuče oštro kada ih izgovorim u emisiji. To ljudi do sada nisu imali priliku da čuju ni od jednog voditelja. A da ne pričam o svojim izrazima lica, koja ja i u stvarnom životu pravim kada vodim razgovor.

Smatrate li da je za rad pred kamerom važno da je novinar prošao i neki staž u pisanim medijima?

-Novinari printa su bolje potkovani i sve drže u malom prstu. Idealna kombinacija je da najpre zanat ispečeš u štampanom mediju, pa to znanje pretočiš i pred kamerom. Tek treba da učim i da se usavršavam, ali činjenica je da nemam strah da bilo šta pitam. A učila sam od najboljih.

Za novinare je poznato da rade i kada su na odmoru jer priliku za dobrom pričom ne propuštaju.

-Ja radim i kada spavam. Ponosna sam i zahvalna mojoj redakciji, ljudima s kojima sarađujem jer radim u zdravom okruženju gde se ne oseća ljubomora, već svi radimo u službi naših čitalaca.

Treba li u novinarstvu, pored talenta, imati i sreće?

-Oduvek sam bila vredna, posvećena, agilna, požrtvovana, odgovorna, istrajna i zahtevna kada je reč o očekivanjima i ciljevima koje sam sebi postavljala u poslu. Nije put do uspeha jednostavan, naprotiv, kompleksan je i često pun izazova, preispitivanja, padova. Moje vreme tek dolazi jer radim u kompaniji koja ceni moj rad i gura me napred.

Još se pamti vaš intervju s Markom Nikolićem, koji gotovo nije davao intervjue. Na koji način ubeđujete sagovornike da vam se otvore?

-Tajna je u pristupu. Onaj ko ima moć ubeđivanja na pristojan, ljudski i prijateljski način ima i dobar intervju. Nikada ne treba potceniti sagovornika, već učiniti da kaže sve ono što mu je na duši.

Koliko je prijateljstvo s javnim ličnostima mač s dve oštrice?

-Kod mene nema toga. Ne kažem da se ne družim s njima jer je to, hteli ne hteli, sastavni deo ovog posla. Ali to što su neki od njih sa mnom i privatno dobri ne znači da su zaštićeni. Svi oni odlično znaju s kim imaju posla i da sam surovi profesionalac. Zato me i cene.

Koji biste intervju izdvojili kao najdraži?

-Sa Anastasijom Ražnatović. Odmah je pristala da dođe u emisiju, a znala je da sam nemilosrdna, i da s njom počinjem svoj voditeljski angažman. Potom s Draganom Markovićem Palmom, a veliku pažnju je izazvalo gostovanje Dijane Rokvić, pa sada svi znaju ko je Didi Džej. Tu je i novogodišnja emisija sa Cecom Ražnatović, koju nisam štedela, a izuzetno je cenim i poštujem.

Kurir, foto: Damir Dervišagić