ZORAN ANĐELKOVIĆ DELOM ODUŠEVIO SVET: Nikola Tesla i Donald Tramp završili na njegovoj slici!

Zoran Anđelković jedan je od najpoznatijih naših i evropskih slikara naivaca, a naslikan na njegovom novom delu je i bivši predsednik Amerike Donnald Tramp.

- Ovom slikom sam se pomolio Gospodu Bogu da na američkim izborima pobedi Tramp, donese mir u svetu i nama vrati našu kolevku Kosovo. Na žalost moju, a rekao bih i svih nas, nije uspeo. Kad se Tramp pojavio kao predsednički kandidat, čak i meštani moga sela su ga prepoznali kao poštenog, energičnog, vrednog i pravdoljubivog, a to nešto govori - kaže Anđelković za američki Serbijantajms i nastavlja:

- Iza Tesle i Trampa na slici se nalazi Sveti Đorđe, koji je kao zaštitnik hrišćanskog naroda pritekao u pomoć Americi, jer se tu u stvari odvija borba između dobra i zla. Zlo je predstavljeno u obliku troglave aždaje sa obeležjem 666 na čelu, po Otkrovenju Jovanovom. Zlo je na kraju pobedilo, ali ja verujem da je to privremeno. Sliku sam, inače, uradio na predlog Nikole Lončara, predsednika Tesline fondacije iz Filadelfije, trebalo je da je uruči Trampu posle pobede, a sad ćemo videti, naći ćemo načina da mu je uručimo, jer je zaslužuje.

Slike Zorana Anđelkovića su jedinstvene zato što slikaju dušu srpskog naroda. I ko ih jednom vidi, nikad ih ne zaboravlja. Četrdeset godina nakon što je prvi put uhvatio četkicu u ruku i istresao boje na paletu, ovaj samouki slikar iz sela Mrzenica kod Kruševca i dalje živi u kući svojih predaka, koji su se u ovaj kraj doselili pre 350 godina iz Stare Hercegovine.

U bajkovitoj kući koja, zahvaljujući Zoranovom nesvakidašnjem talentu, najviše podseća na kuću hobita iz serijala "Gospodar prstenova", Zoran živi i stvara. Tu mu je atelje, galerija i muzej, a slika i po dvorištu, ogradi, gde stigne i gde mu se učini zgodno.

Slikarski dar od boga je otkrio dosta rano. Slušao je priče starina iz sela o ratovima i junacima, a onda bi se osamio kraj Morave, izvadio parče papira, a boje su same izlazile iz njega...

- Kad sam bio još mladić, svi u selu nešto radili, kad nisu radili, onda bi sedeli oko ognjišta, jeli, pili, a ja sam slikao. "Eno ga onaj, opet nešto maže", govorile bio komšije kad bi prošle kraj naše avlije. Bio sam im ko osmo svetsko čudo, jer drugih slikara u selu nije bilo. I nije da je bilo lako. Boje su bile skupe, četkice sačuvaj bože, ali nekako sam se snalazio. Radim u polju, zaradim, pa sve pare dam na slike - zaključuje umetnik.

Kurir, Serbijantajms, foto: Privatna arhiva