I DANAS OSEĆAM NJEGOV MIRIS, POVRAĆALA SAM I TUŠIRALA SE 10 PUTA! Ispovest devojke koja tvrdi da ju je Mika silovao svakog utorka

Studentkinja glume (20 ) još jedna je devojka koja je navodno prijavila policiji nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68) navodno za silovanje. Kako kaže, i danas navodno oseća njegov miris i da se to sve navodno dešavalo svakog utorka.

Kako kaže, godinama je navondo trpela psihičko maltretiranje, nipodaštavanje i “gnusne uvrede”, a na kraju i seriju silovanja.

- Počelo je dve nedelje nakon mog 18. rođendana. Kao da je sačekao da budem punoletna, iako su druge devojke bile i mlađe kada ih je napastvovao. Kada je sve to počelo, povraćala sam, smršala sam 11 kilograma. Osušila sam se. Nisam povraćala samo posle časova, dešavalo se i u toku dana. Svaki obrok bih povratila - priča sagovornica.

U tom periodu je navondo raskinula s dečkom, jer je on primetio da više nije ista devojka. Drugarice su zapazile da se povukla u sebe. Nije više izlazila, nije se družila. U srednjoj školi je ostala izolovana iako je to bila završna godina, vreme mature, kada se prave najlepše uspomene.

- Kada me je prvi put odveo u kancelariju, dve nedelje nakon mog punoletstva, sećam se da je ceo čas pričao o ženskom samopouzdanju i fatalnim ženama. Pričao je kako žensko samopouzdanje ne postoji, kako može da ga odnese vetar, da pukneš prstima i žena padne. Sve vreme me je gledao u oči. Imala sam u tom momentu nula samopouzdanja zbog njega, ali nisam tada ni bila svesna. Gledala sam ga s divljenjem! Mislila kako on sve zna i kako sve vidi! Procenio je i on to i odveo me u kancelariju, gde mi je rekao da ćemo raditi na mom samopouzdanju i da će on meni da pomogne. On je veoma inteligentna osoba, prepametan čovek koji je pripremio savršen zločin - priča ova 20-godišnjakinja.

“Bilo mi je odvratno, ali i dalje nisam sumnjala u Miku”

Znala je, kako kaže, da to što joj se dešava nije dobro. Osećala se navodno užasno i stalno plakala.

- Kada bi se to dogodilo, ja sam se tuširala 10 puta. Bez preterivanja, 10 puta. Uđem u kadu, istuširam se, izađem, pa se vratim u kadu jer moram to da sperem sa sebe. Znala sam da nije normalno da me dira neko od 66-67 godina, bilo mi je odvratno, ali i dalje nisam sumnjala da ima bilo kakve namere koje nisu pedagoške i za moje dobro. To je taj bolesni strah da ti njega ne smeš da razočaraš, nikako! Vraćala sam se na te časove, jer sam se plašila da on ne pomisli da zbog toga nisam došla. To je do te mere išlo - kaže ova studentkinja glume.

Priča da i danas navondo oseća Aleksićev miris i da joj se priviđa na ulici, iako ga nije videla skoro dve godine.

- Da nas je neko napao na ulici i odveo u podrum, možda bismo uspele da se odbranimo, ali ne i od njega. Upravo je to proizašlo iz onoga kako nas je vaspitavao. Jer, on nas je vaspitavao. Ni roditelji, ni škola, ni prijatelji... On je bio ključni mentor – kaže ona.

“Sećam se tog bolesnog straha...”

Silovanje se, kako tvrdi, navodno ponavljalo skoro svakog utorka tokom sedam meseci.

- Ponekad bi propustio jedan ili dva utorka i pomislila bih da to prestaje, da će sve ponovo biti kako treba... A onda te opet pozove u kancelariju. Sećam se tog bolesnog straha svaki put pred odlazak u tu prostoriju. Bila sam šef grupe, stajala sam u sredini i na kraju časa izgovarala molitvu “Očenaš”. Sve vreme sam čekala hoće li mi prići da mi kaže da ostanem, noge su mi se tresle - ističe ona za "Blic".

Kaže da su silovanja navodno prestala kada se završila tzv. škola glume.

- Bio je maj, a sve je počelo u novembru. Sedela sam u kafiću sa dve drugarice. Za stolom pored bile su dve koleginice, koje su znale da se u toj školi nešto dešava. Prišle su nam, pitale su kako idu pripreme i da li se nešto dešava u kancelariji. Kao da sam jedva čekala da me to neko pita, pukla sam, počela da plačem... Onda me je kontaktirala jedna starija koleginica. Govorila mi je da nikako ne idem na poslednji čas. Ipak sam otišla, to je taj bolesni momenat, ali dogovor je bio da se pred kraja časa one pojave i spreče ga da me odvede u kancelariju. Tako je i bilo. To je bio moj poslednji susret s Mikom. Izletela sam niz stepenice, ispred škole, u Knez Mihailovu, i opet sam povraćala. Bilo je to olakšanje pomešano sa strahom, jer sam se plašila da može da se nastavi, da će uspeti da dođe po mene i kad više ne budem u studiju - priča studentkinja glume.

“Da Mika više ne siluje nijednu devojku”

Cilj joj je, kako kaže, bio da Mika više ne siluje nijednu devojku. Kada je završila četvrtu godinu i upisala fakultet, izvela je na kafu dve devojke iz grupe koje su htele da upišu glumu sledeće godine i sve im ispričala.

- Pozvala sam ih na piće. Morala sam da im kažem, jer sam znala da neće moći da mu kažu “ne”. Rekla sam im: ili da se ispišu iz grupe i da glumu upišu bez njega, jer su talentovane i vredne, ili da ne upisuju glumu, da ne bi morale da idu na pripreme. Dobro se osećam što sam sprečila da prežive isto što i ja - kaže ona.

Znala je, kaže, da ne može narednih 15 godina da vuče za ruku nove generacije u tzv. školi glume i priča im šta je preživela.

- Znala sam da to nije rešenje. Da moramo nešto drugo da preduzmemo i da moramo da ga prijavimo. Blago sam rekla porodici, tek ponešto, nisam pominjala silovanje, da bi preživeli. Tek posle razgovora sa Ivinim ocem shvatili su šta se zaista dešavalo i dobila sam bezuslovnu podršku - kaže ona.

Kurir.rs/Blic/M.M.