NEBOJŠA MILOVANOVIĆ IGRA U TAJNAMA VINOVE LOZE: A jednog kolegu doživljava kao brata

Glumac Nebojša Milovanović širu popularnost kod publike stekao je još kao student glume u filmovima "Lajanje na zvezde" i Bure baruta". Pored toga što je kao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta odigrao mnoge role na daskama koje život znače, ovaj dramski umetnik ostavio je trag u brojnim serijama: "Čizmaši", "Vojna akademija", "Folk", "Andrija i Anđelka"...

- To je uloga koja pruža mogućnosti za igranje različitih stanja, od agonije, muke, krivice, traženja odgovora kroz ispovesti razne vrste i još mnogo toga. A čim je toliko različito i zahtevno, radovao sam se snimanju, a onda sam s nestrpljenjem očekivao emitovanje serije.

Ova serija prikazuje i to da nema porodice bez tajne. Da li je to slučaj i savremenog sveta?

- Ovde su tajne predmet radnje i drame u seriji. Naravno da je ta teza izvučena kao jedna od linija radnji, a u samim porodicama postoje i stvari koje u njima i ostaju, tako da je sve stvar ugla i pozicije odakle se i kako gleda na tajne u porodici.

Šta se vama najviše dopalo u ovom tekstu i u liku koji tumačite?

- Svaki put kada vidim mogućnost za veliki broj različitih odnosa među likovima, kao i potencijalne dramske situacije, kao i partnere s kojima je moguće ući u svet igre i razmene, obradujem se.

Sa Slobodom Mićalović i Vojinom Ćetkovićem, koji su vam i ovde partneri, igrate i u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Koliko je dobro što se poznajete odranije?

- Naravno da je dobro kada se kolege dobro poznaju i rade dugi niz godina. Pre svega je dobro za ovakve uloge i odnose koji zahtevaju veliko poverenje i dozu bliskosti, jer smo Vojin i ja u seriji braća.

Šta je presudno kada birate novu ulogu: scenario, reditelj ili glumačka podela?

- Najbolje je kada se sve poklopi, ali za početak je više nego dovoljno što sam imao ovakve partnere i Marka Manojlovića, koji je bio i reditelj i kreativni producent serije, a to je mladi čovek s kojim sam u pozorištu pravio mnoge dobre stvari.

Igrate i u mnogim drugim serijama, šta je vama lično donela njihova ekspanzija kod nas?

- Mogućnost oprobavanja u različitim formatima, kao i dobar kontinuitet prisustva kod široke publike.

Kakva vas sećanja vežu za film "Lajanje na zvezde", koji se često reprizira?

- Sada je to već dobra distanca, pa se javljaju i nostalgična osećanja, a dominira to kako smo bili mladi, radosni i neopterećeni rezultatom. Igrali smo svoju igru.

Kurir/ Jasmina Antonijević Milošević