TATA JE NAJPONOSNIJI NA MENE: Biljana Čekić iznela utiske posle premijere! Bilo je strašno i na snimanju, sad je još EMOTIVNIJE

Biljana Čekić (13) zajedno sa drugom decom izuzetno uverljivo dočarala je sve muke i strahote jedinog dečjeg logora u Drugom svetskom ratu.

Biljana je svetsku premijeru ispratila sa svojom porodicom:

"Gledali smo film zajedno, a tata, kome je veliki broj članova familije nastradao u Jasenovcu, baš zbog toga je bio još ponosniji na mene, jer sam učestvovala u ovoj priči."

"Moji drugari iz škole su takođe gledali, čestitaju mi sve vreme, svi su ponosni. Telefon ne prestaje da zvoni", kaže Biljana i najavljuje svoj dolazak iz rodnog sela Sreflije kod Kozarske Dubice na bioskopsku premijeru 22. aprila.

Njen otac Radovan Čekić nadovezuje se na Biljanine reči, objašnjavajući da je devetoro rođaka njegove babe, koja je preživela Jasenovac, nastradalo u Jasenovcu.

"Sve što sam znao o jasenovačkom stratištu, znaju i moja deca, ne ponovilo se nikad. Srećan sam i radostan koliko i tužan, svašta osećam. Teško mi je bilo da gledam film, ali izdržao sam. Ponosan sam na ćerku i srećan što je ovaj film snimljen, daće Bog da prikaže po celom svetu pravu istinu i dokaže da se ne radi ni o kakvoj propagandi", dodaje otac filmske Dare.

Već od prvih minuta filma mreže su se usijale od komentara da je "strašno", "mučno", "bolno", "teško za gledanje"... Ustaški izum zloglasni "srbosjek", igra "muzičkih stolica" na život i smrt, potresne slike oca koji među ubijenima prepoznaje dete i ženu, Vrbanovo ubijanje dece gasom, surove slike "lečenja" dece u bolnici, čuvena rečenica Vukašina Mandrape: "Samo ti sinko radi svoj posao"... Sve je to stalo u ovu dvosatnu dramu ali mnogo je onih koji podsećaju da su užasi jasenovačkih logora bili neuporedivo strašniji.

"Film traje dva sata, a Jasenovac je trajao četiri godine. Dara je jedna, a tolike duše su prošle kroz golgotu. Moji sveci ne mogu biti u istom raju u kom su Stepinci blaženi", napisao je jedan od gledalaca.

I Gaga Antonijević kaže da je "na našu nesreću tamo bilo mnogo gore od onog što je prikazano na filmu".

"Mi smo našli neku najnižu prihvatljivu meru u opisivanju tih zločina koja može da se prikaže. Više od toga bi bilo nemoguće gledati, a manje od toga ne bi donelo pravdu, niti učinilo film istinskim. Desilo se to što se desilo, ali trebalo je odlučiti kako to pokazati. Mi smo to pažljivo merili i verujem da smo uspeli. Jeste teško za gledanje, ali može da se isprati, a da je bilo nešto lakše to bi bila nepravda prema žrtvama i onome što se dešavalo. Ali, i na ovo teško i mučno što smo prikazali ima onih koji kažu da "nije ovo dovoljno". Znamo mi svi da je u logorima bilo gore, ali ne može se ići na platno sa više od ovoga", objašnjava reditelj.

Po ocenama publike, ništa manje uverljivi nisu bili glumci koji su dočarali surove zločince, Igor Đorđević kao Ante Vrban ili Marko Janketić kao zloglasni Maks Luburić.

"I sam sam juče prvi put gledao film. Reakcije koje sam do sada čuo i ispratio su uglavnom dobre. Film je, kažu, intenzivan, stravičan, tragičan, tužan... Uostalom, kakav jedino i može i mora da bude film na tu temu", kazao je Marko Janketić.

Većina gledalaca složna je u tome da se na ovome ne sme stati, jer je mnogo toga što se mora sačuvati od zaborava, za nauk i opomenu generacijama koje dolaze.

BONUS VIDEO:

Kurir.rs/K.Đ/Novosti