GLUMCIMA NIKAD NIJE DOSADNO NA POSLU! Milica Zarić otkriva šta će biti s njenim likom u finalu serije TAJNE VINOVE LOZE!

Uloga Jelene Tomović u seriji "Tajne vinove loze" učinila je da glumica Milica Zarić publici pokaže još jednu boju svog dramskog karaktera. U koži negativca, ova umetnica oživela je lik žene koja joj je sušta suprotnost, a upravo to joj je bio veliki profesionalni izazov. Dok publika željno iščekuje svaku sledeću epizodu ovog serijala snimljenog u produkciji Telekoma Srbija i "Metro prodakšena", Milica otkriva kako je stvarala ovu novu rolu, evocirajući uspomene i na neke prethodne iz svoje karijere duge više od dve decenije.

Zašto glumci obično ne vole da vide sebe na ekranu?

- Ne volim ni ja i sebi sam najstroži kritičar. Prvo vidim greške, a onda eventualno nešto što mislim da sam dobro odradila. Znači mi što me je od početka emitovanja serije pohvalilo mnogo kolega do čijeg mi je mišljenja stalo.

Jelena vam je prva negativna uloga na televiziji. Kod gledalaca izaziva i sažaljenje...

- Znači da sam uspela da je odbranim. Reč je o bahatoj i nadmenoj ženi koja na ljude oko sebe gleda s visine, bez pokrića. Jelena je puna nedostataka i kompleksa. Nedostaju joj ljubav, pažnja, ispunjenost, stalno govori da je veoma zaposlena, a nema ni posao ni zanimanje. S druge strane, ona je pritoka glavne radnje koju predstavlja odnos između Vuka i Vere i na tom ljubavnom putu je smetnja, iako je Vuku zakonita žena. Još je strašnije kad shvati da je 25 godina u braku bez ljubavi.

Da li vam je veći izazov za građenje lika bilo to što je po osobinama toliko daleko od vas?

- Odavno sam prestala da se poredim s likom koji treba da igram, nego se trudim da uplovim u njega što prirodnije. A publika je vrlo sklona tome da pomeša prirodno i privatno. To što sam ja prirodna u nekoj ulozi meni je kompliment, ali to ne znači da sam privatno bliska tom liku. Zato mi je drago što su me kolege pohvalile, jer oni to znaju da razluče.

U seriji ste majka odrasle ćerke. Neke glumice kažu da im je karijera počela s prvim ulogama roditelja?

- To nije slučaj kod mene. Ima divnih ženskih uloga koje nisu majke. Glumice su u jednom vremenskom periodu uskraćene za dobre uloge na filmu, ali u seriji se situacija menja, jer je produkcija mnogo veća. Recimo, šokirao me je poziv da u seriji "Žigosani u reketu" igram majku deteta od 23 godine. Reč je o ženi koja ima oko 50 godina. Uz to, kada sam došla na snimanje, mnoge mlađe kolege su mi persirale. Mislila sam da se šale sa mnom, ali onda sam se setila kako je meni u ranoj mladosti bilo teško da se starijim kolegama obraćam na "ti" i da sam sada ja u srednjim godinama. Kad postaneš roditelj, godine prolaze deset puta brže. Život dobije neko suludo ubrzanje.

U tom "sporijem" periodu pre majčinstva imali ste i nesvakidašnju priliku da snimate u Njujorku film "Jelena, Katarina, Marija". Kako pamtite to iskustvo?

- Bilo je kao magija, pa se ponekad pitam da li se uopšte i desilo. (smeh) Dobila sam jednu od tri glavne uloge u ostvarenju Nikite Milivojevića snimanom po romanu Dušana Miklje "Njujork-Beograd". Otkazala sam ranije uplaćeno letovanje i u Njujorku provela dva meseca upoznavši ga na najbolji način. Snimali smo na vrhu Karnegi hola, koji ima preko 70 spratova, u Central parku, po raznim avenijama, potom u Katedrali Svetog Patrika, u kojoj je zabeležena i jedna od scena iz filma "Kum", kao i u butiku venčanica u kom je sniman film "Seks i grad". Sve je bilo kao neko snoviđenje.

Jeste li razmišljali o inostranoj karijeri?

- Volela bih da snimam neku koprodukciju ili strani projekat, ali nije lako doći do takvog posla. Uz to, i sam glumac mora time da se bavi, za šta ja nemam vremena.

Čini se da ne grabite popularnost po svaku cenu?

- Ne bih volela da imam velike pauze u poslu, a nisam ih ni imala, pogotovo ne u pozorištu. Nekoliko godina nisam snimala, jer sam se posvetila deci. Ako propustite njihovo odrastanje dok su mali, teško ćete to nadoknaditi kasnije. Takav je bar moj stav.

Ima li istine u tvrdnji reditelja Goran Markovića da je najteži posao biti glumica?

- Ne mislim tako, ima mnogo težih zanimanja. On je to rekao iz perspektive deteta kojem su oba roditelja glumci, a i sam kao reditelj zna koliko ova profesija podrazumeva potpuno predavanje i posvećenost, pogotovo za majke.

Ipak, glumcima nikada nije dosadno na poslu.

- Meni nije, ali vidite. Ima tu uloga koje sam sigurno promašila, koje nisu dobre, i to je u redu. Čovek treba da bude objektivan. Kad pristanem da nešto radim, verujem u to sto odsto i dam sve od sebe.

Sa trenutnom ekspanzijom serija kao da je zaboravljeno prethodno stanje u domaćoj kinematografiji, kada nije bilo mnogo ženskih likova. Čak je i profesor Rade Marković primajući vašu klasu dao prednost muškarcima.

- Rekao je da svaki Šekspirov komad ima odnos devet muških prema tri ženska lika. Ali u Šekspirovo vreme muškarci su igrali i ženske uloge, nadam se da smo se od tog perioda pomakli i da idemo ka osvešćivanju i ravnopravnosti.

Dok nisu stigle sve ove nove serije, publika je često bila osuđena na reprize. Jedna od omiljenih jeste "Ljubav na seoski način", u kojoj je igrao vaš otac, čuveni glumac Dragan Zarić.

- Uvek volim da je pogledam kad imam priliku, ta serija nosi atmosferu lepote, čistote i porodične topline. Predivno mi je što su gledaoci do te mere identifikovali mog oca s tim likom da su me kasnije stalno pitali iz kog je sela, iako su Zarići od 1850. godine u Beogradu. Ni tata nije mogao da ubedi ljude o svom poreklu, a nije se ni trudio. Protiv predrasuda ne možete da se borite.

Da li je istina da on nije bio za to da studirate glumu?

- Nije se protivio tome u smislu šta ja mogu, nego je znao koliko zamki i teškoća nosi ova profesija. U glumi je kao u sportu, ako nisi u vrhu, ne mora da znači da ćeš biti nesrećan, ali treba mnogo rada, smisla i sreće da bi napravio nešto. A i brat i ja smo prepošteni i za ovo vreme prevaspitani.

Savetujete li se s Ivanom o poslu?

- I da nije glumac, značilo bi mi šta misli, jer mi je rođeni brat. Znam da me neće štedeti, da će mi reći prave stvari iskreno i direktno.

Pamtite li neki očev savet? - Jedan je najdragoceniji i uvek ga ponovim, a to je da veoma dobro pripremim i analiziram ulogu, pa tek onda da joj se prepustim. Uvek sam cenila mišljenje oca, iako sam bila dosta mlada i na samom početku karijere kada je preminuo. Nažalost, nije dočekao da me gleda u pozorištu.

Jeste li nostalgični prema vremenu kada je televizija imala samo dva kanala? - Mnogo smo manje vremena provodili ispred televizora, koji nije imao centralno mesto u kući. Ali sećam se da smo porodično gledali "Bolji život". Možda sam više jugonostalgična jer pripadam generaciji koja je među poslednjim u učionici imala geografsku kartu Jugoslavije.

Kurir/ TV Ekran Jasmina Antonijević Milošević