EVO ČOVEKA! KNJIGA O NAJOMILJENIJEM I NAJVOLJENIJEM SRPSKOM PATRIJARHU: Svojim ponašanjem dao je primer kako treba živeti (FOTO)

Kad su se smenjivali vekovi i milenijumi episkop Pavle izabran je da sedne na tron Svetog Save, da bude dobri pastir Srbima, tada prokaženom i oklevetanom narodu od strane svetskih moćnika i nepravednog sveta

Protođakon Ljubomir Ranković o knjizi kaže:

Veliki ljudi i veliki događaji su najveći izazovi za svakoga ko se ozbiljno nadnosi nad fenomene svoga vremena i istorije u celiki. U našem vremenu prepunom kontroverzi jedino Patrijarh Pavle nije bio sporan. Kao takav stoji pred licem svoje epohe kao grad na gori, vidljiv odasvuda.

Bio sam te višnje sreće da budem, u odnosu na njega, na zlatnoj distanci – niti previše blizu odakle se uočavaju bore i nabori neizbežnih ljudskih slabosti, niti previše daleko odakle se ne uočavaju važni detalji koji razotkrivaju prirodu i suštinu, identitet i karakterne odlike ličnosti.

Privlačila me njegova neobična ličnost puna samo njemu specifične harizme. Po prirodi stvari, suprotnosti se privlače. Neko od velikih je rekao: „Čim se ne razlikujem, ja ćutim“. Drugačiji u svemu progovorio sam. Osetio sam potrebu da pišem o njemu kao čoveku, motivisan njegovom životnom lozinkom „Budimo ljudi!“. „Gde nema Boga nema ni čoveka“, rekao je Berđajev. Ova knjiga – „Evo čoveka“, replika je velikom Rusu kontrastavom: „Gde nema čoveka nema ni Boga“.

Budući istog prizvanja kao on, a u mnogo čemu različit od mene i mnogih u sveštenom činu, sravnjivao sam sebe celoga veka sa njim, išao njegovim tragom zadivljen njegovim podvigom i žrtvom, odgonetajući tu tajnu narodnog viđenja „sveca koji hoda“.

Patrijarh Pavle je neuporediv i neponovljiv. Takvog čoveka nikada u životu nisam sreo. Na neki čudan način bio mi je očaravajuće blizak i istovremeno zastrašujuće dalek. Ova knjiga je i moje raspeće na velikom krstu pomenutih krajnosti.

Narodni genije prvi ga je uočio i od njega stvorio svoj uzor i ideal. U prvom redu pravoslavni narod. Čak su i ateisti prisiljeni da sa puno obzira i takta o njemu govore i pišu, osim onih blaziranih i vulgarnih. Njegova posebnost svakog prisiljava na oprez. On je jednostavno Patrijarh Pavle. Ta činjenica obavezuje.

Na prvi pogled sve njegovo bilo je toliko obično i blisko, naizgled lako i ostvarljivo, a istovremeno nedostižno i neponovljivo za mnoge od nas – ljude ovoga sveta i veka. Njegova neobična običnost jeste moj presudni izazov za pisanje, a biće za mnoge i mnoge koje dodirne snaga njegove harizme i čudesna svetlost i svetost njegovog života. Napisano je dosta knjiga o Patrijarhu Pavlu. Pisaće se još. Ovo je moj Patrijarh Pavle" , rekao je protođakon Ljubomir Ranković, autor knjige.

Književni kritičar Nikola Devura ocenio je da se u slučaju ove knjige našao tropar prema svecu, jer je dr Ranković, možda, jedina osoba koja je mogla napisati ovo sjajno delo.

"Samo je on, napisavši bezbroj knjiga o velikanima pravoslavlja, mogao biti autor ove biografije o našem patrijarhu, „o svecu koji hoda po zemlji“.

Nije bilo lako napisati ovu knjigu o čoveku, koji je svojom duhovnošću, ljudskom veličinom i hrišćanskom kredibilnošću obeležio jedno vreme. Kad su se smenjivali vekovi i milenijumi episkop Pavle izabran je da sedne na tron Svetog Save, da bude dobri pastir Srbima, tada prokaženom i oklevetanom narodu od strane svetskih moćnika i nepravednog sveta.

On je svojom apostolskom skromnošću i lucidnošću naš crkveni brod sproveo kroz tesnace, tražeći da ga ukotvi u neku mirnu luku. Svojim ponašanjem dao je primer svim vernicima kako treba živeti život, Božji dar, kako je briga za dušu važna kao i briga o telu. Njegova skromnost je legendarna, nadnaravna, svetačka.

Gotovo ceo život, i kad to nije morao, išao je peške, pazio je da nikom ne stane na senku, dobrotu je smatrao vrhovnim načelom, Isusovom etikom, koje se pridržavao u svim prilikama. Heroizam života tražio je u molitvama.

Patrijarh Pavle postrigao se u tridesetim godinama. U svom svetovnom životu studirao je dva fakulteta – teološki i medicinski. Imao je ideju i želju da ljudima bude lekar i za dušu i za telo.

Pored toga nastojao je da se što više obrazuje, što se da zaključiti iz njegovih brojnih knjiga, koje je napisao. Njegovi tekstovi su cizelirani do kraja, svaka reč je na svom mestu, kao cigle u građevini, kao brojanice, čiji je svaki talisman važan. Njegove rasprave o Isusu i Bogu, čist proizvod njegovog umovanja na hrišćanske teme.

Pavlov biograf dr Ranković video je našeg patrijarha u celosti, duhovno i svetovno, sa maestralnim uvodom u njegov život od rođenja, pa do smrti. Patrijarh pavle beše uistinu „jagnje Božje“ kroz ceo život, kaže na kraju dr Ljubomir Ranković.

Ovo esejističko delo, sjajne erudicije, kazano u maniru biografija o velikim ljudima, primenjeno našem vremenu i našem čitaocu, kao i ličnosti o kojoj govori.

Sve je ovde upakovano po meri jednog psalma o patrijarhu Pavlu, odnosno Gojku Stojčeviću. Stil dr Rankovića je jasan, precizan, Volterove konotacije, prilagoćen temi i ideji i njihovoj elaboraciji, što govori o umeću i iskustvu dr Ljubomira Rankovića", naglasio je Nikola Devura.