GLUMA JE IGRA, NIMALO NAIVNA, BAŠ KAO I ŽIVOT Svetlana Bojković o novoj komediji i tajnama serije BOLJI ŽIVOT

Retki su ljudi kojima prolaznost vremena oduzima mnogo toga, ali ne i vedar duh i optimizam. Iako to ne može da dokaže kroz sve svoje uloge, ostavljajući im mogućnost da ipak budu različite i autentične, naša istaknuta dramska umetnica Svetlana Bojković svojim prisustvom uvek iznova potvrdi ovo nepisano pravilo. Boreći se od malih nogu da dokaže, najpre roditeljima, kako je gluma nešto s čim bi ona trebalo da se uhvati ukoštac, uspevala je i kasnije da savlada sve prepreke koje su joj se nametale na umetničkom putu. A danas se čini da ga je krčila bez problema, možda baš zato što je od prve role koju je dobila, pre nešto više od pola veka, svaka pripadala baš njoj.

Pored ove serije, tu su i "Mamini sinovi", "Slučaj porodice Bošković"... Prija li vam rad u tom žanru i da li je zaista teže ljude nasmejati nego rasplakati?

- Volim da igram u komediji. Nije lako ljude nasmejati, a ni rasplakati. Možda je najizazovnije i najteže izazvati smeh iza koga ostaje osećaj gorčine.

Kako vam je legla uloga Živke u seriji "Tri muškarca i tetka", s obzirom na sve njene osobine i temperament?

- Dopala mi se uloga Živke. Zanimljiva mi je ta energična osoba neispitane prošlosti, njena veština manipulisanja drugima, kao i njen temperament.

Kakva je Seka Sablić kao partner pred kamerom?

- Seka je velika glumica. Radujem se što smo igrale zajedno u seriji.

Tu je i Petar Božović, vaš kolega s klase. Jeste li imali priliku da na setu evocirate uspomene iz studentskog života?

- Da, tu je i Petar. Naravno da na setu, u pauzama, pominjemo naše studentske mladalačke dane i sećamo se duhovitih anegdota.

Vaše kolege iz "Boljeg života" svojevremeno su opisale kako ste bili veoma duhoviti na setu, da ste tako olakšavali snimanje i da za pet godina među vama nije bilo ni svađe ni nervoze. U čemu je sada, iz ove perspektive, tajna te serije, koju publika jednako voli kao i pre 34 godine, kada je počela da se prikazuje?

- Tajna te odlične serije, pored njenog kvaliteta, jeste i u vremenu u kome je nastala, u zemlji koja više ne postoji. U tom vremenu smo živeli opuštenije i srećnije.

Dosta ste radili s Pavićem i kasnije, a očekuje vas i nastavak serije "Junaci našeg doba". Jesu li njegove serije zapravo pravo ogledalo našeg društva u trenutku kada se snimaju?

- Da, Pavićeve serije jesu ogledalo društva u datom vremenu, kao i našeg mentaliteta.

Da li ste nostalgični prema prošlim vremenima i vraćate li se uopšte u prošlost kada je reč o radu na televiziji?

- Nemoguće je ne porediti prošla vremena sa sadašnjim, u kome se sve neverovatno ubrzalo i imam utisak da se i dalje nezaustavljivo ubrzava. Što se šarma tiče, on se, po mom mišljenju, održao samo kod ljudi koji imaju tu sreću da ga nisu izgubili.

Šta biste savetovali Ceci koja je na početku karijere, možda u trenutku primanja Zlatne arene u Puli nakon uloge u filmu "Pas koji je voleo vozove"? Jeste li sve do sada uradili onako da budete spokojni ili ste nešto propustili?

- Ne bih danas imala neke nove savete za sebe mladu zato što sam u svojoj suštini ostala ista. Trudila sam se uvek da sve uradim kako najbolje mogu. Taj trud mi je doneo spokojstvo. Pa i ono što sam svesno propuštala takođe sam činila radi svog spokojstva i mira. Ostalih propusta nisam svesna, pa o njima i ne mogu da razmišljam.

Žalite li možda što niste snimali na filmu koliko na televiziji?

- Ne žalim. Možda bi film mogao da zažali, mada ne verujem.

Da li je gluma samo večita igra ili i nešto više od toga?

- Gluma jeste velika igra, nimalo naivna ni površna, jer i ceo život je igra.

Imate li neki recept kako dostići vaš elan i želju za radom nakon toliko decenija karijere, čini se da nikada niste umorni za svoj posao?

- Gluma nije moj posao, to je moj život. Eto vam recepta!

Kurir/ TV Ekran/ Jasmina Antonijević Milošević