REDITELJ BOJAN VULETIĆ O SERIJI PORODICA: Uradili smo čestit posao! Od početka nije bila ideja da se bilo ko osporava ili ponizi!

Uoči dvadesete godišnjice hapšenja nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije, Slobodana Miloševića, od večeras gledaoci mogu da prate seriju „Porodica“. O svemu ovome govorio je reditelj i scenarista mini serije Bojan Vuletić.

- Sećam se da smo svi gledali taj događaj, potpuno onako u neverici, pitajući se - da li je to moguće i šta će biti posle toga. Dvadeset godina posle, čini mi se da smo mi kao društvo dovoljno sazreli da možemo taj događaj sada da posmatramo sa jednom određenom distancom, i možda drugačije u odnosu na to, kako je to tada izgledalo - rekao je Bojan i dodaje da glavni motivi za realizovanje serije "Porodica" nisu bili politički.

Vuletić ističe da nije bilo teško doći do informacija na kojima se bazira serija.

- S druge strane, kao i u svim serijama koje se bave istorijskim događajima, ja sam posegnuo za izmišljenim likovima, za fiktivnim situacijama, da bi na neki način uspeo da napravim tu neku ljudsku distancu u odnosu na celu tu situaciju - rekao Bojan.

- Milošević i njegova porodica nisu bili toliko medijski eksponirani, čak naprotiv - on se dosta trudio da se ne pojavljuje previše u javnosti, tako da je taj deo njegove ličnosti koji je krajnje harizmatičan i duhovit bio - meni izuzetno interesantan. Poznata su sva ta svedočenja, i tokom Dejtona, da kažem, da je zabavljao i podizao atmosferu među svojim pregovaračima, tako da su to neke stvari koje su mi pomogle da probam da shvatim kakav je to bio čovek - ističe reditelj.

- Od početka nije bila ideja da se bilo ko glorifikuje ili osporava ili ponižava na bilo kakav način, pošto znamo da živimo u društvu koje je ipak podeljeno, ne samo oko toga, nego oko mnogih drugih stvari. Tako daje u stvari, jedan balans koji sam ja pokušao da pronađem i ljudski pristup da pronađem u ovome, bio negde glavni motiv - zaključio je Bojan Vuletić u emisiji "Beogradska hronika", a prenosi RTS.

Šta je bila inicijalna ideja upuštanja u jedan hrabar, rekla bih, ambiciozan poduhvat oživljavanja događaja iz naše ne tako daleke prostlosti? Da li je to bila 20. godišnjica od hapšenja Miloševića ili možda uticaj svetskog trena snimanja serija o istorijskim dogadjajima i ličnostima?

– U neku ruku i jedna i druga činjenica. Dvadeset godina je, po mom mišljenju, zaista dovoljno dug period da se ipak događaji poput ovog, i uopšte istorijski događaji, mogu sagledati sada i na jedan drugačiji način. Moramo reći da je ipak dosta generacija u međuvremenu stasalo, mladih ljudi koji nisu bili svedoci tog događaja i mislim da je i zbog njih važno da se ovakve priče pričaju.

Da li ste tokom stvaranja ove serije imali negde strepnju, dilemu, da li će dešavanja tokom ta tri istorijska dana biti prikazana nepristrasno? Da li ste strahovali da sama priča, možda, ne prevagne na jednu ili drugu stranu?

– Veliki osećaj odgovornosti je bio ne samo na meni nego i na celoj ekipi, naravno i na produkciji, kako će to izgledati. I zbog toga smo mi, u stvari, doneli jednu odluku da pokušamo da na najobjektivniji način prikažemo celu stvar, sa željom da nikoga ne glorifikujemo ili da ponižavamo. Ovde je akcenat, pre svega, na ljudskim odnosima. Na pokazivanju da ljudi za koje smo skloni, vrlo često, da ih mistifikujemo, a to su političari, da su oni pre svega ljudi koji takođe mogu da reaguju vrlo instinktivno i intuitivno. Tako da je to bio negde glavni motiv.

Svaku od pet epizoda otvara jedan od čuvenih govora Slobodana Miloševića. Dakle igranu strukturu koja porodicu prikazuje iz jedne ljudske perspektive, potkrepljivali ste dokumentarnim snimcima. Da li je taj dokumentarni deo zapravo bio taj balans onom igranom? Da li je prisutan iz razloga da gledaoca oslobodi iluzija?

– Tako je. On jeste balans i u vizuelnom smislu i u sadržinskom jer svakako ne smemo da relativizujemo sve što se dešavalo za vreme Slobodana Miloševića, ali je važno da neke ljude ponovo podsetimo na te govore koji i sada iz ove perspektive možda imaju neko drugačije značenje, ali i za mlade ljude koji možda danas postavljaju neka pitanja, da pronađu odgovore upravo u toj kombinaciji dokumentarnog i igranog, rekao je on u Dnevniku 2 na RTS-u.

Kakve rekacije gledalaca očekujete?

– Ja sam vrlo uzbuđen. Mislim da će reakcije, verovatno, biti jako različite, ali moram da kažem da smo uradili vrlo čestit i iskren posao, onako kako smo stvarno znali najbolje i umeli u ovom trenutku.

Kurir.rs/RTS/Puls/M.M.

BONUS VIDEO: