JELICA SRETENOVIĆ MI JE PRIBLIŽILA SLAVICU ĐUKIĆ DEJANOVIĆ! Katarina Žutić: Ona mi je otkrila da stalno nosi visoke štikle

Već nakon prvih epizoda serije "Porodica", koja opisuje dva poslednja dana zajedničkog života nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i njegove uže familije, u javnosti se podigla velika prašina.

- Pre svega, zahvaljujem joj se na divnom komplimentu. Scenario sam pročitala u jednom dahu, nisam mogla da se odvojim od teksta, koji je poput nekog odličnog krimi-trilera. Toliko mi se dopao da sam u njemu videla mogućnost jedne glumačke radnje koja nema veze s imitacijom. Slavičina funkcija je jasna unutar čitave priče, i to mi se takođe veoma dopalo.

Da li ste osećali veću odgovornost zato što je reč o ženi koja je naš savremenik?

- Bilo mi je frka, ali sam uletela u taj posao rekavši sebi da u ovakvoj seriji vredi učestvovati i ponosna sam što sam deo nje. Divna je bila atmosfera na snimanju, kao i saradnja s božanstvenim kolegama s kojima nemam često prilike da igram, kao što su Mirjana Karanović i Boris Isaković.

Na koji način ste se pripremali za snimanje? Jeste li imali prilike da razgovarate sa Slavicom lično?

- Nismo se upoznale, osim što smo pre emitovanja serije bile gošće na televiziji K1. Ona u studiju uživo, a ja sam bila uključena u program, pa smo se upoznale "preko ekrana". Ali u pripremama za snimanje pomogla mi je između ostalih Jelica Sretenović, pošto smo u tom trenutku zajedno snimale seriju "Tate". Poznaje Slavicu lično, pa mi je objasnila kakav utisak odaje u okolini. Uz to, pročitala sam, mislim, svaki njen intervju. Snimala sam boju glasa, gestikulaciju, a nešto sam malo i domaštala. Recimo, način hoda, koji sam nekako pretpostavila, jer mi je Jelica rekla da Slavica uvek nosi visoke štikle. Nadogradila sam zapravo ono što nisam mogla da vidim. Inače nisam dobar imitator i ne umem da preslikam lik. Morala sam da pravim balans u građenju tog lika i nadam se da sam donekle i uspela. A tu je bio i divni reditelj Bojan Vuletić, koji me je kroz lik vodio savetima.

Kako vam se uopšte čini ekranizacija ovako bliske istorije čiji smo svedoci?

- Moja napetost što igram realnu osobu koja živi u našem vremenu i dalje je aktivna politički bila je opravdana i ovaj zadatak jeste bio veliko breme. Ali, s druge strane, sama špica serije najavljuje da su realni događaji pomešani s dokumentarnim snimcima i fikcijom, na koju sam se ja oslanjala tokom rada. Zato mi serija deluje vrlo svetski. Nije što ja učestvujem u njoj, to bih rekla i da sam samo gledalac, upravo zato što sam bila svedok tog vremena. Iako dok je gledamo, nemamo onu vrstu pitanja šta će da bude na kraju, jer svi znamo, uzbudljiva je jer je trilerovski napisana.

Mada s majkom Svetlanom Bojković u seriji nemate zajedničkih scena, jeste li se možda srele na snimanju?

- Nismo, ona igra ženu iz naroda, pa je snimala na drugom mestu i drugim danima. Ali, naravno, razgovarale smo u toku snimanja, i ona je znala da je odgovornost velika, kao i pritisak. Nekako i to daje značaj i važnost ulogama koje igramo u seriji.

Opet nosite periku?

- Ma dajte, molim vas, ne mogu kostim i perika da odigraju ulogu (smeh).

Hoću da kažem baš kao i u seriji "Tate", gde vam je pomogla da dočarate lik tašte.

- Pa jeste, nosim je i u "Švindlerima" (smeh).

Da li su vam možda pomoćna sredstva tokom rada bile i neke improvizacije scenarija? - Nisam ljubitelj improvizacija na tekst pred kamerama. To je u redu kad je pred vama živa publika, pa se nasmeje na zadatu temu. I svaka publika u pozorištu je drugačija, pa se na različitim mestima smeje, i onda se improvizuje za određenu publiku na određenom mestu. Pred kamerama nemate granicu, ne znate kud to vodi, a pogotovo ne u ovom žanru. Može eventualno neka uzrečica da se doda.

Možete li da se setite neke anegdote sa snimanja?

- Tokom jedne pauze za ručak Boris Isaković je sedeo preko puta mene, i to s maskom kojom je dočarao Miloševića. Gledala sam ga razmišljajući šta su mu uradili, pa sam ga pitala: "Je li, Borise, jesu li ti i nos uradili?" Na to je odgovorio: "Sve su mi uradili, i čelo i obraze, samo su mi nos ostavili isti." A ja sam se baš uhvatila za nos (smeh).

Kurir/ Jasmina Antonijević Milošević