RUSKA SLIKARKA SOFIJA JEČINA INSPIRACIJU PRONALAZI U SRBIJI Fascinirana Drinom, Tarom, a njena dela ponovo pred publikom

Zvanični odnosi Republike Srbije i Ruske Federacije nalaze se na najvišem mogućem nivou. Politička, ekonomska, kulturna i svaka druga saradnja između naših zamalja konstantno napreduje i razvija se na radost naših naroda.

Rodila sam se na Dalekom Istoku, na ostrvu Iturup, u podnožju vulkana "Ivan Grozni" (koji je, kako svi znamo, bio malčice i Srbin po poreklu).

Likovnu akademiju završila sam u Kursku i u istom gradu sam održala svoju prvu samostalnu izložbu. Postala sam član Slikarskog udruženja Rusije (a takođe i član Uneska) 2012. godine. Od 2013. do 2016. godine bila sam rukovodilac Omladinske organizacije slikarskog udruženja Rusije (regionalno odeljenje u Kursku).

No, bez obzira na uspeh i odličnu karijeru u Zapadnoj Evropi, nedostajalo mi je ono najvažnije - osećanje života! Sve oko mene je bilo hladno, predvidivo i, dozvolite mi da se tako izrazim: bez nadahnuća. Imala sam mogućnost da izlažem u najboljim galerijama, ali nisam u sebi osećala dovoljno potencijala za stvaranje novih slika. I tako je u moj život došla Srbija. Prvi put sam došla ovamo kao turista (svega na par dana), a živim ovde i dan danas!

Svaki umetnik pre svega traži nadahnuće u svom životu. "A šta inspiriše vas"? - pitaju me mnogi novinari. Prvo je izvor mog nadahnuća bila moja rodna ruska priroda, istovremeno i tiha i veličanstvena. Ne mogu vam opisati šta sam osećala posmatrajući smaragdna polja i jarki odsjaj nežnog poljskog cveća pod svetlošću prodornog plavetnila julskog neba! Emocije bujaju u meni od neobuzdanog oduševljenja do potpunog rastvaranja i želje da se ovaj tren ovekoveči na platnu! Siluete nežnih breza u senci velikih hrastova izazivaju i bol i tugu i beskonačnu nežnost. Sve je to nemoguće odstraniti iz mog srca i mog sećanja... No, u potrazi za novim utiscima i lepotama, seleći se iz zemlje u zemlju, neočekivano sam otkrila upravo ta mesta i te ljude koji su popunili praznine u mojoj duši. Osećala sam se kao da sam se vratila kući posle dugog lutanja. Srbija je postala moj drugi dom.

,,Kako to"? - pitala sam se. I nikako nisam mogla da nađem racionalni odgovor. I posle mnogo razmišljanja, shvatila sam da zapravo postoji duboka veza, nekakvo neopisivo jedinstvo ruskog i srpskog naroda. Zbog toga sam se tako idealno na emotivnom i estetskom planu uklopila u srpsku stvarnost. Ni u jednoj zemlji nisam se osećala tako prijatno i toplo, pa sam svom svojom dušom zavolela Srbiju. Zbog toga me tako uzbuđuju i nadahnjuju srpski krajolici i zbog toga ima tako mnogo svetlosti i boja na mojim platnima. Volim Rusiju, ali ne mogu da zamislim da bih igde, osim u Srbiji, bila tako srećna. U Srbiji mogu da budem slikar i ne bi mi bio dovoljan ni čitav život da oslikam svaki njen kutak!

Putovala sam po raznim krajevima Srbije i na osnovu mojih putovanja nastala je knjiga Beograd u plavom u kojoj govorim o svojim utiscima. Miroslav Bata Petrović snimio je dokumentarni film U potrazi za mestom koji pripoveda o tome kako sam tražila svoje mesto u životu i kako sam ga našla ovde, u Beogradu, sa kojim sam se orodila iz sve duše.

U budućnosti sebe vidim kao umetnika koji sopstvenim stvaralaštvom oslikava svoj drugi dom. Kako mi je usput rekla jedna prolaznica, ugledavši moju skicu "Oh, svakog dana tuda prolazim i nisam primetila da je ta fasada toliko lepa"! A ja to vidim. I hoću to da pokažem i drugima. E pa, Srbi zaista imaju sreće! - zaključuje Sofija.

U okviru manifestacije "Dani Ruske kulture" u Galeriji 73, na Banovom brdu, možete pogledati izložbu slika Sofije Ječine " Moje oko - Srbija ". Izložba traje od 25. marta do 10. aprila, ulaz je besplatan.

Kurir.rs foto: Privatna arhiva

Bonus video: