BEOGRAD MORA JEDNO POZORIŠTE DA NAZOVE PO BRANISLAVU NUŠIĆU: Nenad Jezdić otkrio šta ga je nateralo da pređe iz Ateljea 212 u JDP
Nakon više od četiri decenije od sutra uveče ponovo je na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstava "Pučina", nastala po delu Branislava Nušića.
Davne 1977. godine režiju je potpisao Dejan Mijač, a sada njegov đak Egon Savin. Nušićev komad oživeće na sceni Nenad Jezdić, Sloboda Mićalović, Ljubomir Bandović, Vesna Stanković, Bojan Lazarev, Cvijeta Mesić, Jovana Belović, Bojan Dimitrijević, Nebojša Milovanović i Goran Šušljik u alternaciji, Maja Kolundžija Zoroe, Marko Baćović i Bogdana Obradović.
Glavna uloga poverena je Nenadu Jezdiću, koje se na konferenciji za medije začudio što se nismo još odužili tako velikom piscu.
- Beograd mora da ima pozorište koje se zove Branislav Nušić. To je pisac koji je u rangu najznačajnijih evropskih komediografa, poput Molijera, Gogolja, Ostrovskog... Pozivam ljude iz gradske uprave da razmisle o osnovnom pitanju ne samo srpskog pozorišta već srpske kulture - rekao je Jezdić.
On ističe da ga je uloga u predstavi "Pučina" prelomila u odluci da pređe u stalni ansambl JDP.
- Izazov savladavanja uloge u predstavi "Pučina" pomogao mi je da donesem takvu odluku. Nikada nisam imao takvo emotivno trajanje na sceni kao što je to slučaj s ulogom Vladimira Nedeljkovića. Dragoceno je osećanje kada imate skoro pa potpunu sigurnost u onog ko vas vodi kroz predstavu, a Egon Savin to svakako čini sa mnom - objasnio je glumac.
Jezdić smatra da nije lako igrati jednog Nušića, ali da je najteže biti tačan i iskren u pozorištu. - Ovde ima satire i neke ironije, ovo je Nušićev dramski tekst i sve vreme potenciramo da je to veoma važno.
Glumac misli da su Nušićeve poruke svevremenske i da nijedno drugo svedočanstvo ne postoji o toj drami, apsurdu i komediji mentaliteta. Smatra da niko nije tako duboko zadirao kao što je Nušić uradio.
- Nisu vanvremenske, već su svevremenske - zato što su autentične, iskustvene. I ovo ovde ima elemente sarkazma i ironije, a čak je i predstava koja je izvedena ovde sedamdesetih godina u dobroj meri imala definiciju farse, da ne kažem burleske. Mi sada pokušavamo da ispratimo emotivni kontinuitet i emotivni sunovrat čoveka, oca, državnog službenika, činovnika i svih onih koji takav status nose u ovom komadu. Omiljeni Nušić mi je ovaj sad. Sveprisutan sam u tome, intenzivno razmišljam o tome i videćemo da li sam odgovorio na taj zadatak.
Srpski mentalitet se nije promenio od Nušića pa do danas, a Jezdić pretpostavlja da je razlog to što kao narod ne radimo dovoljno na sebi. - Sa zadovoljstvom slušam sociologe, psihologe, učene ljude kada pričaju o našem narodu. To je tako. Sada sa ovog mesta tvrdim da je to tako, ali kako je moguće - verovatno ne radimo kao narod dovoljno na sebi. Siguran sam da sva promena koju očekujemo od drugih prvo mora da bude izazvana u nama samima - da bi evoluirala i postala masovna - zaključio je glumac.
Kurir.rs/ Maša Kostić
Bonus video:
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)