LJILJANA KRSTIĆ JE BILA DIVA, A OPET SKROMNA U SVOJOJ VELIČINI: Otišla je pre 20 godina, a ovako je pamte Gorica, Stela i Arijana

Ljiljana Krstić je bila prvakinja beogradske pozorišne scene, a najviše je igrala u Ateljeu 212. Bila je i Joka u seriji "Đekna još nije umrla, a ka' će, ne znamo", svekrva u "Petrijinom vencu", starica u "Spasitelju" s Denisom Kvejdom...

- Sa Ljiljom sam imala priliku da sarađujem u njenim već zrelim godinama u filmu "Ujed". Ona je bila različita od svega onoga kako ljudi zamišljaju glumice. Nije bila ni sujetna, a ni puna sebe. Za Ljilju mogu da kažem da je bila velika i fantastična glumica, a opet skromna u svojoj veličini - kaže Gorica za Kurir.

Šira publika Ljilju najviše pamti kao Joku u seriji "Đekna još nije umrla, a ka' će, ne znamo", koja je proslavila i splitsku glumicu Arijanu Čulinu.

- Ljiljanu sam upoznala još kao mlada devojka prilikom snimanja "Đekne". Mogu reći da sam imala sreće raditi i učiti od velikih glumaca, među kojima je bila i ona. Čini mi se da je to bilo vreme u kojem se više držalo do naše profesije, a i kriterijumi su bili puno viši. Prećutno je postojala neka hijerarhija i poštovanje. Ljiljana Krstić bila je istinska diva tog vremena, odmerena, profesionalna, glumica sa stavom, svesna onog što nosi u sebi. Meni kao tada pripadnici mlađe generacije delovala je na prvi pogled čak i strogo, hladno, međutim, budući da sam imala prilike provesti s njom duže vremena, pomalo sam otkrivala jednu toplu, vrlo jednostavnu osobu. Uostalom, zar nisu uglavnom svi veliki umetnici upravo takvi? Moćni i jednostavni u isto vreme - seća se Arijana.

I prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Stela Ćetković ima samo divne reči za stariju koleginicu.

- Nije nimalo lako, ali je veoma, veoma važno, bolje reći neophodno, da se sećamo velikana umetnosti, posebno onih koji su pomerali granice. Velika glumica Ljiljana Krstić je obeležila svojim ulogama najznačajnijih 50 godina u razvoju našeg pozorišta, a pre svega u razvoju glumačkog izraza - kaže Stela. Ona naglašava da je Ljiljana maestralno igrala klasike, isto tako, superiorno, kao i autore novih pravaca svetske dramaturgije, a posebno ističe predstavu "Ko se boji Virdžinije Vulf", koja je označila prekretnicu u pozorištu kod nas, ali i u svetu.

- Posedovala je snagu duha kojom je do tančina umela da pronikne u senzibilitet pisca i kreirala uloge s nečuvenom ubedljivošću, snagom i vrhunskom lepotom igre koja je plenila. Rekla bih, danas, da je Ljilja imala harizmatičnu jednostavnost, tj. ona je u svakom trenutku, da li na sceni ili u salonu, svemu davala besprekorno tačno značenje i - značaj i time nepogrešivo, neosetno, usmeravala svako događanje baš tamo gde treba da ide. Britkost, nenametljivost, otmena diskretna direktnost, umeće ekonomisanja energijom, a sve u službi probe - i na sceni i van nje - seća se Ćetkovićeva.

Stela je imala sreće da prati kako njena koleginica stvara antologijsku predstavu "Sumrak", u kojoj je igrala Nehame.

- Možda je sazrelo vreme, budući da je bilo pokušaja i pre 15 godina, da se ustanovi nagrada za glumu "Ljiljana Krstić". Postoje snimci predstava, TV i filmska ostvarenja; mogli bi studenti glume i mladi glumci mnogo da uče od nje, bar mislim da bi bilo dobro - zaključuje Stela Ćetković.

Kurir.rs Ljubomir Radanov