CEO SVET ĆE ZNATI ZA POPADIĆE I DŽEJA RAMADANOVSKOG: Oni su inspiracija za novu NETFLIKSOVU seriju, gledaće ih cela PLANETA!

Autori iz Srbije još čekaju dan kada će neko od njih raditi po narudžbini seriju s tematikom vezanom za naše prostore za platformu Amazon, Netfliks ili HBO. Međutim, junaka i motiva iz naših krajeva ne manjka u stranim projektima. Trenutno su dva projekta Netfliksa dobar primer za ove naše tvrdnje, kao i jedan raniji iz HBO.

Kritičari iz Srbije primetili su da turska serija "Etos" sa ove mreže ima mnogo više sličnosti s našim podnebljem.

- Međusobna povezanost ličnosti i sudbina u "Etosu" mnoge može da podseti na legendarnu Pavićevu seriju "Bolji život", u čijem središtu je beogradska porodica Popadić u epohi poznog realsocijalizma. Međutim, ako "Bolji život" najoštrije kontrastira društvo u rasponu od Emilije, prefinjene profesorke latinskog iz kruga dvojke, do kamenoresca Macole iz beogradskog predgrađa, društvena panorama "Etosa" mnogo je šira. Ona ide od kurdske porodice rascepljene između oportunističkog odnosa prema turskoj vladi i političkog otpora, preko glumice u turskim sapunicama, bogatog plejboja, depresivne žrtve silovanja iz ubogog turskog sela i nekadašnjeg vojnika koji radi kao izbacivač u noćnom klubu i zbog nagomilanog stresa nije u stanju da civilizovano komunicira, pa sve do hodžine ćerke koja je gej i zaljubljenica u tehno muziku. Serija na trenutke podseća i na uglavnom potcenjenu seriju RTS "Moj rođak sa sela". Ako se isključe džemsbondovska hladnokrvnost i promišljenost pukovnika Vranića i žovijalnost seoskog plejboja Drakčeta, u ovoj seriji prikazane su dileme i tenzije kroz koje prolazi jedna porodica u posttranzicionoj Srbiji - navode kritičari "Oko magazina" na RTS.

Zanimljivo je da su našli paralelu i sa Džejem Ramadanovskim. - I odjavna špica podvlači dubinu ove društvene studije. Epizode se završavaju numerama pevača Ferdija Ezbegena. Izbor nije slučajan: Ferdi je u Turskoj sedamdesetih godina prošlog veka bio i društveni fenomen. Dete oca muslimana i jermenske majke, koji su emigrirali sa Krita, pre nego što je postao Ferdi bio je hrišćanin Ferdinand Ezbegen. Uz to, bio je homoseksualac u Turskoj, i to u epohi u kojoj to nije bilo prihvatljivo ni u najliberalnijim društvima Zapada. Poput nedavno preminulog Džeja Ramadanovskog, i Ferdi se kao potpuni autsajder pojavio sa društvene margine, a njegovu muziku su voleli svi: kao što su se u Džejovim pesmama pronalazili kriminalci i intelektualci, bogati i siromašni, "prva" i "druga" Srbija, tako su i Ferdijevu muziku voleli i Turci koji su se tih godina u potrazi za boljim životom doseljavali u Istanbul iz anadolskih sela, kao i starosedelačka istanbulska elita - završavaju svoju analizu.

U celoj priči treba pomenuti i seriju "Uzvratni udarac", koja je emitovana na HBO. Teroristu igra Goran Bogdan, radnja se dešava na Kosovu, a Srbi su konačno dobri momci.

Kurir.rs. LJ. Radanov