REDOVNO IDEM NA PSIHOTERAPIJU Anđelka Prpić za Kurir na sve teme: U životu za svaki problem postoji izlaz

Mnogima je prva asocijacija na glumicu Anđelku Prpić serija "Andrija i Anđelka" jer je taj projekat, kako i sama priznaje, obeležio njenu karijeru i nije ostavio ravnodušnom publiku od Vardara do Triglava. Pomalo nepravedno, uz njeno ime uvek ide epitet komičarka, ali ona ulogama u nova dva filma "Jedini izlaz" i "Nebesa" potvrđuje da može da igra i nešto sasvim drugačije. Publika koja je volela triler reditelja Darka Nikolića uživaće i u seriji "Jedini izlaz", koja ovog vikenda u 21 sat kreće na Superstar TV kanalu. Za Kurir Anđelka otkriva kako se spremala za ulogu Ane Kolar i s kakvim problemima se bore žene u Srbiji.

Da li su uloga Ane Kolar i "Jedini izlaz" kao triler-misterija bili poseban izazov za glumu kao što je publici za gledanje?

- Darko Nikolić je jedan od retkih reditelja koji o nama ne razmišlja kao o glumcima iz nekih fioka. Kad mi treba lep, to je Miloš, kad mi treba opasan, to je Petar, a kad mi treba smešan, Marko... On je pred mene i ostale kolege stavio izazove i dao uloge iz kontre. Dakle, da igramo likove u kojima ljudi nisu navikli da nas gledaju. Ne mogu da kažem da me to nije uplašilo, ali me je nateralo da se za ovo snimanje pripremim na jedini mogući način, da nađem pravi izlaz s puta, a to je ozbiljan posao i velika priprema.

Kako je ona izgledala?

- Razgovarala sam mnogo sa stručnim licima i piscem Markom Popovićem, a puno su mi pomogle i koleginice Maja Noveljić i Anastasija Mandić, s kojom sam i radila na setu.

Na momente film deluje dokumentarno. Kako ste to postigli?

- Ukoliko mislite da smo to postigli, hvala vam, to mi je najveći kompliment. Ranije sam se ljutila kad mi neko kaže - a to si ti, kao da ne glumiš, a onda sam shvatila da mi je to najveći kompliment. Smatram da je to posao glumca, da šta god igrali na filmu, televiziji i u pozorištu, neko treba da poveruje da ste to vi. To je, naravno, bila ideja kad je "Jedini izlaz" u pitanju, ako smo to uspeli, radujem se.

Da li vam smeta što ćete kod publike ostati Anđelka?

- Ne. Ne bežim od sebe, to sam sve ja. Beskrajno uživam igrajući u komediji. Ne pamtim da sam u životu više sati bila nasmejana nego za vreme snimanja sitkoma "Andrija i Anđelka". Od snimanja te serije bilo je raznih benefita. Uspela sam da napravim svoju monodramu, s kojom sam obišla celu bivšu Jugoslaviju i svet.

Po čemu će se razlikovati serija?

- Po tome što ima mnogo novih likova. Svaka priča iz filma je dobila više prostora u seriji. Mislim da će gledaoci imati prilike da vide puno novog materijala. Moram da pomenem mog sina Luku, kog igra Andrija Bošković. Najviše sam se plašila tih scena, a on mi je olakšao posao. Odnos majke i sina je mnogo drugačiji u seriji od onog kako ga ja zamišljam privatno. Nisam bila sigurna hoću li to izvesti na pravi način. Moram da pomenem i malu Klaru Hrvanović, koja igra Anu kad je bila mala. Da budem iskrena - srećna sam što nas dve nemamo zajedničke scene, jer bi me oduvala u kadru.

Cela Srbija priča o vašim obnaženim scenama.

- Gluposti ne komentarišem. Ne pridajem tome važnost. Bolje da se bavimo pametnim stvarima i suštinom. Ne kažem da ja imam mnogo toga pametnog da kažem, ali ovakve teme su zaista nepotrebne.

Tema u medijima je bio i vaš razvod od supruga Darija...

- Rekla sam sve šta sam imala na tu temu i više od toga.

Film se bavi ozbiljnom temom i nasiljem. Šta kažete na ovo što se dešava vašim mlađim koleginicama?

- Ne dešava se to samo u glumačkom svetu. Svi smo slušali priče o nemoralnom ponašanju u raznim sferama društva. Ne želim da komentarišem strašne stvari koje se dešavaju mojim koleginicama. Nisam se školovala ni da osudim nekog na doživotnu robiju niti da govorim o izlečenju posle doživljene traume. S druge strane, važno je da se diže svest ljudi o ovim važnim temama. - Serija i film "Jedini izlaz" upravo to i rade. Govorimo o jednoj strašnoj sudbini, ali u životu iz svakog problema postoji izlaz. Moramo da reagujemo ako smo svedoci nasilja. Ipak, ukoliko neko odluči da sve to prijavi, to treba da ostane u sudu, sudnici ili u ordinaciji psihoterapeuta kao tema, a ne po portalima i u zabavnim emisijama.

Da li ste nešto slično doživeli u svom poslu?

- Ne. Hvala bogu, a i evo da kucnem u drvo.

Idete li kod psihoterapeuta?

- Idem. O tome se kod nas i dalje diže velika prašina. Mentalno zdravlje ima veću važnost i od celulita, priča kako smršati i da li se zdravo hranimo. Idem na psihoterapiju redovno već nekoliko godina. Kad sam krenula na razgovore, nije kod mene postojao neki akutni problem. Imala sam potrebu da se čekiram, kao kad ideš kod zubara na svakih tri ili šest meseci... Savetovala bih svakome da proba.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: