STRPLJIVO GRADIM SREĆU! Glumica Nataša Marković o karijeri i kolegama: Anica Dobra i Zoran Cvijanović su OZBILJNI profesionalci!

Ona priznaje da uživa kada radi, ali i kada je okružena porodicom, prijateljima, te joj osmeh uvek izmame sitnice koje joj prirede bliske osobe

Ona godinama unazad osvaja simaptije pozorišne i televizijske publike svojim ulogama ali i harizmom i lakoćom igranja. Ljubitelji serije imali su prilike da je gledaju u “Slučaju porodice Bošković”, na RTS-u, gde je igrala Danijelu, a dok čeka nastavak snimanja nove sezone, Nataša je fokusirana na pozorište.

- Pozorište i televizija su dva različita medija, ali je posao suštinski isti. Sredstva su malo drugačija. U pozorištu morate da dobacite do 17. reda, ovde možete da šapućete na bubicu i da vas svi čuju. Jedan i drugi posao su stvarno lepi, ako je dobar scenario ili dobar tekst u pozorištu, ako su kvalitetni ljudi oko vas i ako je sadržaj koji vas prosto dira onda vam je lepo. U suštini volim i jedno i drugo. Ne pravim razliku - kaže o svom poslu Nataša Marković.

Postoji jedna replika iz serije, kada Jelisaveta Orašanin izgovara: “Vama ne smeta ni što ste siromašni, ni što su vam deca takva kakva jesu, ali vi ste uvek nasmejani”. Da li je u privatnom životu to najvažnije?

- U suštini svi se mi trudimo da budemo srećni. Niko nas ni kao male nije učio, čak nam ni roditelji nisu postavljali pitanje: “E, da li si srećan?”. Oni naravno čine sve da budeš srećan i podrazumevaju ako završiš školu, imaš dobar posao, to donosi novac, da ćeš biti srećan. Ali te to niko ne pita. Tako da je to veoma lično pitanje i to je jedan individualni rad. Sreća nije nešto što ti je dato. Prosto moraš da radiš na tome da bi bio srećan.

Upitana je i da li je izgradila svoju sreću.

- Strpljivo je gradim i dalje. To je gradivo koje mora stalno da se obnavlja. To je stvarno pitanje ličnog truda i rada na sebi.

Koliko je danas stvarno biti teško srećan? Reklo bi se da više grabimo da budemo bogati, nego istinski srećni?

- Pa ne znam. To je indvidiualno. Pitanje je šta koga zadovoljava. Neko misli kada dobije Oskara da će da mu donese sreću. Pa kada ih dobije 10 shvati da nije srećan. Naravno da je bitan deo poslovne ostvarenosti, ali nije ni to samo sreća.

Nataša je pričala i šta nju čini srećnom.

- Razne stvari. Zaista. Mene i sitnice znaju da učine srećnom. Kada čujem neku dobru muziku, mogu da mi probude slike sa raznih putovanja gde sam bila, kada su ljudi oko mene srećni, hrana, dobre serije i filmovi, trenuci koje provodim sa svojim prijateljima. Najbitnije je da u sitnicama naučiš da uživaš.

Kroz seriju “Slučaj porodice Bošković” je dosta glumaca prošlo, ali smo se najviše na TV-u zaželeli Anice Dobre i Branke Katić. Ko ti je po temperamntu najviše odgovarao za saradnju?

- Najviše sam volela od gostiju da radim sa Anicom Dobrom i Zoranom Cvijanovićem. Prvo su oni fantastični glumci s kojima je uživanje raditi. A drugo oni su svojim igranjem meni otkrili neki deo lika koji ja do tada nisam znala da postoji. A to je bazična nesigurnost na način kojim se ophode prema Danijeli. I to je razlog zašto ona tu porodicu toliko želi da zadrži na okupu i da su svi srećni. Jer je dosta bila ugnjetavana od roditelja. Naravno, u komediji sve to pije vodu. I ne bi bilo strašno kao u drugim žanrovima što bi bilo. To koliko su oni različiti u ondosu na Danijelu.

Imala je reči hvale za Anicu Dobru i Zorana Cvijanovića.

- Oni su ozbiljni profesionalci, koji ovaj žanr dobro poznaju, koji znaju šta je ritam u komediji, reakcija, akcija. Koji partnera gledaju u oči, kada se zajedno igramo.

Mnogo je vezana sestrinu za decu.

- Jako imam empatiju za tinejdžere jer se jako sećam tog svog perioda koji je bio prilično buran. To je stvarno burno u glavni, a onda i u srcu. To je proces sazrevanja. Doživaljaj sebe unutar tog sveta, gde se pitate gde je tvoja pozicija i uloga.

(Kurir.rs/A.M./Blic)

Bonus video: