SEKA SABLIĆ ZA KURIR: Uvek sam želela moć, ali samo na sceni!

Komedija "Tri muškarca i tetka", koja se emituje na TV Prva, okupila je sjajnu glumačku ekipu na čijem je čelu Seka Sablić. Sjajna glumica ni ovoga puta nije razočarala publiku, a u intervjuu za Kurir osvrnula se na trenutnu situaciju u zemlji, novu seriju i svoju karijeru dugu gotovo pola veka.

Za vas kažu da ste rođena komičarka. Prija li vam rad u tom žanru?

- Uživam u komediji, majstor sam, ali gluma je kolektivna igra, a u rezultatu učestvuje i publika, koja je važan akter.

Da li je zaista teže ljude nasmejati nego rasplakati?

- Da, danas je teže nasmejati.

Kako vam je legla uloga Milke u seriji "Tri muškarca i tetka", s obzirom na sve njene osobine i temperament?

- Legla mi je. Vidim da me pisci scenarija "dobro čitaju", lako mi je da govorim te replike jer liče na moje. Milka i ja imamo istu energiju, samo što je ona zaluđena vlašću, a ja sam zaluđena pravdom, malom, velikom, unošenjem razuma u sve i u svakom momentu, i nikad nisam želela moć sem u svom poslu na sceni. Inače, privlače me opsesivni likovi i igranje tih likova moje su male osvete i katarze.

Kakva je Ceca Bojković kao partner pred kamerom?

- Imala sam malo scena sa Cecom, čini mi se da scenaristi baš nisu bili inspirisani da pišu zajedničke scene za nas dve. A da kažem da je ona dobra, proverena glumica koja uvek donosi rezultat, bilo bi smešno. Ima ko će to da govori.

Tu je i Petar Božović?

- Što se tiče Petra Božovića, kao partner uvek je svakom dobrodošao, ali nismo imali dovoljno zajedničkog prostora. Sve zbog ove boleštine kroz koju smo plivali.

Mora li na setu da bude dobra hemija ili to nije presudno za uspeh nekog projekta?

- Da, dobra je hemija, atmosfera, velike čestitke produkciji Danijelu i Nikoli, koji su se snalazili u ovoj pandemiji sa tehnikom i glumcima. Mnogi glumci su odustajali, onda su morali da menjaju scenario, pa su se vraćali. Producenti su ostajali bliski, mirni i u dobrom raspoloženju sa ekipom. Posle veće pauze, kad sam se sklonila zbog virusa, sa velikim iskrenim zadovoljstvom snimam. Nestrpljivo očekujem da vidim nove epizode i nadam se da se neću nervirati i sekirati, jer verujte, iako sam toliko stara, još mogu da budem nezadovoljna i nesrećna. To je tako sa glumcima.

Da li ste nostalgični prema prošlim vremenima i vraćate li se uopšte u prošlost kada je reč o radu na televiziji?

- Ne vraćam se u prošlost, ne okrećem se, što je rekao jedan liku predstavi "Lažljivica", koju igram u Ateljeu 212: "Brišem sve, dilit, ne zanima me prošlost."

Šta biste savetovali Seki Sablić koja je na početku karijere i da li biste nešto promenili da možete?

- Sve sam tačno radila i zadovoljna sam rezultatima te tačnosti. Ostale su mi želja i čežnja da pripadnem svetu, uvek sam bolovala što smo obeleženi, izdvojeni, na granicama uvek odvajani, sa posebnim vizama, pasošima i ko zna gde bismo mogli da budemo da nije bilo tih barijera koje su i sada aktuelne. Mnogo mi je žao.

Koliko vam nedostaje pozorište kakvo smo znali pre pandemije koronavirusa?

- Nije mi nedostajalo, možda je to moj talenat da prihvatam realnost. Ulazim u posao, imam "Uobraženog bolesnika" u JDP, "Lažljivicu" u Ateljeu 212, čak idemo na festival u Zagreb, festival komedije u Kerenpuhu.

Poslednjih godina se snima dosta serija. Je li to dobro ili ta hiperprodukcija utiče na kvalitet?

- To je odlično. Dobro je za glumce da rade pa i da nešto zarade. Dobro je. U tom poslu uvek svi rade najbolje što znaju, tako da je nevažno da li je to hiperprodukcija. Važan je trening.

Šta se desilo s humorom? Čini li vam se da je nestao? Ljudi su ogorčeni, mračni... Bistre politiku?

- Da, skoro je nestao. Pojeli su nas haosom u kome živimo, proizvode se i istinite i lažne afere, nepravde, ima mnogo pametnih ljudi koji nemaju nikakvu moć i uticaj. Što je rekao Brana Crnčević: "Na ceni su ponavljači." Sve će to ostati iza. Mora da se vrate plemenitost, empatija, moral, vrednosti. Možda je sada red na narod. Zoran Radmilović u "Kralju Ibiju", koji se igrao pre 50 godina i dugo trajao, ima ovakvu scenu: Kralj Ibi doziva narod: "Narode moj!" (tišina oni ćute). On ponovo doziva, oni ćute, a on kaže: "Zauzeti su, rade na poljima i u fabrikama." Opet doziva: "Narode moj!!!" (velika tišina, a onda efekat mukanja krava).