ŽIVOTNA ISPOVEST OLIVERE KATARINE: Trovali su me, ledila mi se krv u ŽILAMA! Skočila sam sa broda i bežala koliko me noge NOSE!

Olivera Katarina posle 42 godine ćutanja odlučila je da otkrije veliku tajnu. Čuvena glumica i pevačica u velikoj životnoj ispovesti kaže da su je ustaše trovale na brodu kojim je plovila duž Crnogorskog primorja! Oliveri je život više puta bio ugrožen, ali je te 1979. godine jedva izvukla živu glavu

- Tog leta nakon razornog zemljotresa u Crnoj Gori plovila sam duž jadranske obale brodom koji je pristajao u raznim mestima gde sam održavala koncerte. Bila je to mini-turneja od sedam dana. Posadu na brodu su činili Hrvati. Nakon svakog obroka koji sam pojela nisam se osećala dobro i znala sam da mi nešto stavljaju u hranu. Shvatila sam da nešto nije u redu i da me ustaše truju! U tim trenucima sam bila preplašena, nisam znala šta da radim - počinje Olivera priču.

Ona objašnjava da je pravi horor počeo kad joj je posada otkrila svoje podle namere.

- Sećam se da me je jedan od kuvara uhvatio za ruku, odvukao na pramac broda i rekao mi da su ulovili veliku zverku. Ta zverka sam bila ja! Istog momenta mi se sledila krv u žilama. Čak i sada mi je neprijatno da se sećam toga...

Olivera kaže da je u tim trenucima morala da ostane pribrana kako bi se spasla.

- Čim smo stigli u Herceg Novi, skočila sam sa broda i počela da bežim koliko me noge nose. Ostavila sam sve stvari, baš ništa nisam ponela! Jurilo me je nekoliko njih. Trčala sam kroz grad i sećam se da sam prolazila pored mnogo porušenih kuća od zemljotresa. Stigla sam do trga u centru grada i počela da vičem: "Upomoć, ubiće me ustaše!" - priča Olivera i dodaje da joj se u tom trenutku sreća osmehnula:

- Spazili su me neki ljudi i odmah su me odveli u vojnu bolnicu u Herceg Novom. Provela sam tamo nekoliko sati. U međuvremenu su javili mom suprugu Miladinu Šakiću šta mi se dešava. On je odmah avionom iz Beograda došao u Crnu Goru i vratio me u Srbiju.

- Mnogima sam bila trn u oku. Sada kada sve to analiziram, shvatam da se na Srbiju tada gledalo popreko... Mrzeli su me jer sam Srpkinja, još i udata za političara koji je tada bio potpredsednik grada Beograda. Neko iz mraka je hteo da prekine moju karijeru, bilo je to veoma teško vreme za mene...

Olivera je jedinica. Uz majku Katarinu i oca Budimira Petrovića imala je skromno, ali srećno detinjstvo.

- Mama je bila domaćica, a otac kapetan rečnog broda na Dunavu. Blizu našeg stana je bilo pristanište, tako da ocu posao nije bio daleko. Imao je skromna primanja, pa nismo živeli raskošno. Majka je bila veoma dobra domaćica, znala je ni od čega da napravi dobro jelo, kao i svaka Sremica. Mnoge moje drugarice su dolazile da ručaju kod nas. Jedna od njih bila je i Stanislava Pešić, s kojom sam išla u školu. Volela je čorbice moje majke. Često joj se poveravala više nego svojim roditeljima jer je Katarina bila puna razumevanja i topline. Prava srpska majka. Zato su je svi voleli.

Olivera je jednom pevala tadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.

- Upoznala sam ga za doček nove 1975. godine. Bila sam u društvu tadašnjeg supruga Miladina Šakića. U jednom trenutku našem stolu prišao je nekadašnji potpredsednik grada Beograda Milan Vukos i kazao mi da Tito želi da mu pevam jer mu je to velika želja. Odgovorila sam mu da nisam u programu, već da sam na proslavi privatno sa suprugom. Ali nije bilo šanse da ne pevam jer je on baš bio uporan. Čula sam kada mu je Jovanka u tom trenutku rekla: "Evo ti je!"

Kurir.rs/Hit/M.M.

BONUS VIDEO: