DVA SATA NISAM MOGAO DA HODAM OD BRIGE! Tihomir Stanić konačno ostvario svoj san: Dobili smo prostor za pozorište

Dan uoči otvaranja svog pozorišta Teatrijum u Kapetan Mišinom zdanju, naš proslavljeni glumac otkriva za Kurir šta je motiv za ovaj poslovni poduhvat

Tokom jula i avgusta smenjivaće se komadi, trupe i glumci koji će doprineti tome da u srcu prestonice zaživi ovaj mali, letnji teatar.

Zašto ste tek sada otvorili svoje pozorište?

- Takav je bio dogovor - čim se nastava u Rektoratu krajem juna privede kraju, mi nastupamo s predstavama. I svake naredne godine ćemo u julu i avgustu igrati u Teatrijumu, s tim što ovu godinu smatramo nultom. Napravili smo već repertoar za jul i skoro je gotov za avgust. Spremamo premijeru komada "Don Žuan", koji će biti izveden 13. jula. To je adaptacija studentkinje dramaturgije, koja je sa mnom i režira. Pored toga, igraćemo i predstavu po pripovetki "Zlostavljanje", zatim obnoviću svoju predstavu "Detinjarije", koju sam davno igrao i koja je bila dosta nagrađivana.

Imate li već viziju za narednu godinu?

-Napravićemo namenske predstave, što sada nismo stigli. Biće nekoliko premijera za tu scenu i pokušaćemo da napravimo festival za studentske ispitne i diplomske predstave akademija iz celog regiona. Pokušaćemo da organizujemo da svi ti studenti sve vreme budu tu, ne samo da dođu i odigraju predstavu. Treba da se predstave i upoznaju ljudi iz celog regiona, da prestanu da zaziru jedni od drugih.

Iako je možda nepisano pravilo da umetnik ne mora da ima menadžerske sposobnosti, vi ih izgleda imate.

- Imam veliko iskustvo u produkciji. Ovoga puta radimo neprofitabilno, napravili smo udruženje građana - pozorište Teatrijum. Ima nas dosta i ovo je kolektivni posao, nisam sam. Pokrenuo sam pozorište ja, ali tu su i moji prijatelji iz mladosti, kao što je kolega Vladan Gajović. Razni ljudi imaju veoma dobra sećanja na period kada smo igrali u pozorištu Dvorište. Dogovorili smo se da mladi ljudi dobiju prostor za igru i onda ćemo se mi skloniti - neće morati da nas sklanjaju. Želimo da im malo prokrčimo put ovim otvaranjem i da se potom uklonimo s njega, kako bismo ih pustili da rade.

Šta jednom glumcu treba da bi otvorio pozorište - moć ili novac?

- Potrebni su želja i upornost. Kad smo dobili ovaj prostor, uplašio sam se. Dva sata nisam mogao da hodam od brige kako ću i šta ću sad s tim. Onda sam pozvao prijatelje u pomoć, pa smo zajedno sve osmislili. Ne otvaram pozorište sam, iako ću to prvo veče igrati Andrića, koga inače igram svuda. Jer šta ako ne bude publike, ako ne bude tehnički sve dobro... Rizik te prve večeri preuzeću na sebe.

Donosi li vam ova profesionalna epizoda novu afirmaciju u poslu?

-Ne želim nikakav uspeh, jer imam dovoljnu afirmaciju. Kao glumac igram u dosta predstava, serija, na filmu... Doživeo sam mnogo lepog. Dužnost mi je, ako sam već u takvoj poziciji, da pomognem da se taj prostor otvori i za druge koji nemaju tu vrstu optimizma koji ja nosim. Inače sam optimističan čovek. A vidim da se mnogo ljudi obradovalo ideji o pozorištu, čak i oni koji možda u tome neće učestvovati.

Kurir

Bonus video: