NI POSLE ČETIRI DECENIJE NISAM SE ZASITILA RADA NA RADIJU: Gorica Nešović za TV EKRAN o novinarstvu i televiziji!

Topao glas, smisao za humor i sposobnost da u svakom trenutku spremi pravo pitanje za sagovornika učinili su Goricu Nešović jednom od omiljenih radijskih novinarki. Prošle su četiri decenije otkako je prvi put pustila glas kroz tu magičnu kutiju, a potom je svoje umeće pokazala i pred televizijskim kamerama, ali i kroz pisanu reč. Ipak, radio je ostao njena prva ljubav.

Kako ste i zašto počeli da se bavite njime?

- Kao mala maštala sam da budem detektiv ili učiteljica. Detektiv - da istražujem, otkrivam, pitam, saznajem, a učiteljica mi je bilo tako romantično i značilo je da ću stalno moći da se igram. Ima u novinarstvu elemenata i jednog i drugog.

Radili ste u medijskim kućama prema kojima mnoge generacije danas osećaju nostalgiju, od Studija B preko Trećeg kanala pa do radija B92. Jeste li s današnjim pravilima novinarstva u potpunoj sinergiji?

- Moram da ih pratim i trpim, ali naravno da ne mogu da pobegnem od sebe i da mislim da je puj pike ne važi ono staro. Sve se razvija i menja svoj oblik, ali suština ostaje ista. Divno je da se slušaoci i dan-danas javljaju i sećaju šta smo pričali pre nekoliko meseci ili dana. Mora da postoji neka priča, poruka.

Da li je radio oduvek bio vaša prva ljubav?

- Jeste. Volim i TV i pisanu reč jer su temeljniji, imaju i sliku, možda se bolje vide, ali nemaju magiju koju ima radio. On je i dalje najbrži medij, ali i najintimniji. Ima tu neku čaroliju koju drugi mediji nemaju. Na radiju se igramo sa atmosferom i glasom.

Relativno skoro radili ste kao reporter sa ulica naše prestonice, neki bi rekli da je to posao za početnike.

- Nije to bilo klasično reporterisanje. Imala sam rubriku gde je trebalo da nešto, tog jutra interesantno, podelim s gledaocima. Iz glave da smislim da bude interesantno, ako može i duhovito i da bude aktuelno.

S Draganom Ilićem obeležavate punoletstvo zajedničkog rada na radiju...

- Prepoznali smo se na keca. Trebalo je da se odredi voditeljski par za jutarnji program na B92, svima je bilo mnogo rano da svakog jutra ustaju, a mi smo oboje tada bili sa malom decom i već iskusni ranoranioci. Tako je počelo. Odrastali smo u sličnom okruženju, imamo milion tema o kojima možemo da pričamo, i privatno i na radiju. Oboje se sprdamo i na sopstveni račun, otkrivamo i svoje blamove i veoma smo iskreni.

Šta smatrate tajnom vaše dugovečnosti u novinarstvu? - Nekada su nas učili da treba da zvučimo što prijatnije. Nameštao se glas da zvuči toplo, vodilo se računa o lepoti izražavanja, da bude jasno, kratko, pitko, smisleno... Danas više nije bitno kako neko zvuči, već šta ima da poruči. Tako mene Dragan po nekad zeza pa kaže: "Ajmo, stara škola Studija B!" Ma, meni je super što su nas na Radiju S2 pustili da radimo kako mi hoćemo, jedino da nam daju da biramo i muziku, i mogla bih još 50 godina da ustajem u četiri ujutro. Inače, sledeće godine će biti 40 godina kako radim na radiju. Au, ala vreme leti. (smeh)

Jasmina Antonijević Milošević

Bonus video: