EVA RAS NIKAD ISKRENIJA: Dete mi je umrlo sa 24 godine! Pokušavam godinama da objavim Krunine rukopise, a mom RASU jedno dugujem

Eva Ras, iako ima već 80 godina, radi i dalje punom parom, a nedavno je objavila i novu knjigu "Galaktička Jevrejka" za zadužbinu "Petar Kočić" iz Banjaluke. Zatekli smo je u šetnji u blizini njenog stana na Vračaru, a trenutno se priprema da putuje u Portugal, gde bi trebalo da krajem septembra snima novi film.

- U novom romanu junakinja je novinarka, a obično su to kod mene bile glumice. Malo sam sad to promenila. Računar koristim već više od 20 godina. Ne koristim Vajber, ni moderne telefone i nekako volim da pišem za velikim ekranom, da ne koristim naočare dok kucam. Naslov knjige je po mojoj šifri za logovanje - objašnjava Eva.

Knjiga je, kažete, poluautobiografska?

- Ne pišem po šablonu i zato imam problem sa izdavačima. Mogla sam da objavljujem svoje knjige u Srbiji, ali kad su mi rekli da će korice da mi radi dizajner, nisam pristala. Sama dizajniram svoje knjige. Pre 20 godina su mi tako uradili dizajn za jedno izdanje koje je Basara uredio da se stidim sopstvene knjige. Da nisam vešta u tome, možda bi mi se i dopalo da to rade drugi. U Beogradu ne štampam knjige, jer je sve na latinici. Moj pokojni muž je tvorac moderne ćirilice, pa nema smisla da objavljujem na latinici.

Na korici knjige piše da ste ukazom predsednika Aleksandra Vučića odlikovani Vidovdanskom zlatnom medaljom...

- Priznanje mi je veliki teret. Sad će još više da me mrze. Mnogo ljudi mi je čestitalo. Ipak, meni najvažnije, jer živim pored Kalenić pijace, da su nepismeni seljaci to doživeli kao da su oni dobili. Zbog ordena sam dobila besplatno rotkvica, praziluka koliko hoću. Kad imate skoro 81 godinu, kao ja, radujem se odlikovanju zato što me je izdvojilo. Nagradili su me s najviših vrhova sa najboljim lekarima, a jedini glumci smo bili Miki Manojlović i ja.

Šta vam je rekao Miki?

- Mi se volimo godinama. Samo smo se osmehnuli i zagrlili.

Nekako je vašu karijeru obeležila uloga u filmu "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" Dušana Makavejeva. Da li ste znali da će ta scena s mačkom biti vaša lična karta?

- Jesam. U svakom kadru tog filma je druga mačka, jer one ne žele da glume. Makavejev je znao šta je filmska pojava mačke, već je čekao pet dana da se ona samo popne na moju zadnjicu. Nijedna to nije htela da uradi. Mi smo tu kratku scenu snimali nedelju dana. Makavejev je ležao pod krevetom sa pilećim nogama i viršlama, a rekviziteri ubacuju crne mačke u sobu. Petog dana osećam kako ona kreće po mom telu i igra ulogu. Znate, taj film je prikazan i u Vatikanu i gledao ga je papa. Bog je tu umešao prste da snimimo tu scenu. Bili smo i Kanu, a onda shvatili da nisu važne nagrade. To je i dalje naš jedini film koji je bio u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom sveta.

Ceo mesec jul je za vas tužan jer vas veže za ćerku Krunu, koja je preminula iznenada 1993. godine u Parizu.

- Kruna je bila pisac, a ne ja. Njene knjige su se dešavale na drugim planetama i sa drugim zakonima. Prvu knjigu joj je objavio Bigz, a drugu Nolit, a treću sa 15 godina nije nikad objavila zato što su je napadali tupavi intelektualci. Kad je napunila 18 godina, upisala je filmsku režiju, jer su joj ogadili svet književnosti. Umrla je sa 24 godine. Pokušavam godinama da objavim te njene rukopise. Ima izdavača koji su za to zainteresovani, ali ja ne verujem dok knjigu ne vidim u svojim rukama. Kruna Ras je bila fenomen jer je s pet godina napisala roman. Nije važno što tu ima predgovor Duška Radovića i Milovana Vitezovića, već vi sami vidite da je to napisalo darovito dete, a ne neko odrastao. Međutim, pakost i zavist ljudi ne daju detetu da budu čudo. Pokušavam već 28 godina da to objavim. Onaj ko umre više ne postoji. Kad ja umrem, nemojte to objaviti, najbolje neka misle da sam i dalje živa.

Šta vam je želja?

- Odlikovanje me je na to podsetilo. Kad sam išla da primim priznanje od Aleksandra Vučića, našla sam slikovnicu "Pošla koka na pazar". Odnela sam to malom Vukanu. Srbi nose flašu vina, ja knjigu. Setila sam se da su te ilustracije kod mene. Želim da to ostavim Muzeju primenjene umetnosti i da to odmah izlože. Isto ne bih htela da kad umrem, neko uđe u moj stan i da te ilustracije baci u kontejner. I da ne kaže neko kako je baba bila prljava i čuvala kartone. Moram to još da uradim.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: