ANĐELA JOVANOVIĆ ZA TV EKRAN: Izborila sam se za ulogu Tašane, iako nisam bila prvi izbor!

Glumica Anđela Jovanović oživela je lik Tašane u filmu "Nečista krv - greh predaka", koji će publika videti u bioskopima za manje od mesec dana. Za TV Ekran ona se osvrće na svoje glumačke početke, ali i odrastanje uz roditelje glumce Dragana Gagija Jovanovića i Branku Pujić.

Kako ste dobili tu rolu i da li je rađen kasting?

- Od samog starta sam znala da nisam bila prvi izbor za tu ulogu, ali to je obično i slučaj. Neki veliki holivudski glumci su svoje uloge napravili iako nisu bili prvi izbor za tu ulogu, tako da smatram da postoji nešto dobro u tome. Kako kažu - nije onome kome je rečeno, već kome je suđeno. Stvarno smatram da je Tašana baš nekako bila namenjena meni i jednostavno sam je jako dobro osetila. Nekako sam znala da mi pripada. Samo je još trebalo da ubedim sve njih i mislim da sam ih ubedila. Naravno, rađen je kasting, koji je dugo trajao, oni su pažljivo birali sve uloge. Bio je vrlo ozbiljan. Uvek sam sve svoje uloge dobijala preko kastinga i smatram da je to vrlo legitiman način da se utvrdi ko je najbolji za nešto ili ko odgovara.

Adaptaciju scenarija za "Nečistu krv" radila je Milena Marković. Kako ste vi doživeli saradnju s njom?

- Izuzetno poštujem rad Milene Marković i mislim da je bila apsolutno prava odluka da baš ona bude ta koja će da adaptira ovaj scenario i da je samo doprinela njegovom kvalitetu. Ona je neko ko i u svojim autorskim delima piše jako dobro ženske likove, tako da mislim da je ovo bila baš prava odluka. Inače, obožavam njenu poeziju. Kad sam se susrela sa njenom poezijom na Fakultetu dramskih umetnosti, od tada se ne odvajam od nje.

Raduje li vas rad u epohi, šta je tu najzanimljivije?

- Smatram da, kad se rade uloge koje su u epohi, odnosno u nekom vremenu u kome mi glumci nismo imali priliku da živimo, da je izuzetno važno da se izuči istorijski kontekst. Meni je za pripremu da ušetam u Tašanu važno bilo da izučim istorijski kontekst naše zemlje. U tom trenutku Vranje čak nije ni pripadalo Srbiji, već turskom carstvu, i vrlo je bilo zanimljivo šta je u tom vremenu, koje su bile društvene norme, porodične tradicije, koliko je to sve bilo važno i koliko je uticalo na živote ljudi. Ono što mi je možda najzanimljivije kad radim nešto u epohi, konkretno za "Nečistu krv", jeste što su sve te odluke pitanja života ili smrti. Ulozi su jako veliki. Uvek je zanimljivo raditi i igrati likove u kojima su ulozi veliki. Što su veći ulozi, to je zanimljivija priča.

Koliko je vaša Tašana slična vama privatno, šta ste joj dali čega možda nije bilo u scenariju?

- Trudim se da živim, dišem i razmišljam kao ta osoba koju igram. Dosta sam posvećena kad spremam neku ulogu i tada je u meni konstantno neki paralelni proces. Definitivno do sada nisam igrala nekog ko je sličniji meni u tom smislu - borba koju ona vodi za sopstvenu egzistenciju je nešto što potpuno razumem. Nisam neko ko pogne glavu i dopusti da se sve odvija van njegove kontrole, već volim da imam svoj život u svojim rukama, da se borim za sebe i za svoje ideale. Tašana se bori za svoje ideale i to je njena osobina koju jako cenim. Kao lik je izuzetno hrabra, borbena, topla. Kad voli, ona stvarno voli, kad se smeje, stvarno se smeje, iz stomaka. Kada ljubi, niko ne ljubi kao ona. Vrlo je srčana, duševna osoba, i bila mi je čast da odigram takav lik iz naše književnosti. Možda mi je njena najbliskija osobina vrlo dubok, veliki kapacitet za ljubav koji ona ima. Smatram da sam osoba koja ima puno ljubavi u sebi i koja, kada voli, voli do kraja.

Po čemu ćete pamtiti to snimanje, igrali ste sa dosta zvučnih imena naše kinematografije?

- Ogromno mi je bilo zadovoljstvo da radim s divnim umetnikom kao što je Milutin Petrović i takođe divnim umetnikom Erolom Zubčevićem, koji je bio direktor fotografije. Njihove duše su se nekako spojile i ta dva muškarca su ispričala i neke vrlo lepe ženske priče. Mnogo sam naučila. Mislim da sam Milutina veoma dobro razumela i on mi je davao neke indikacije za koje verujem da su baš specifične za nas dvoje. To mi je baš drag i poseban odnos. Mnogo sam naučila iz njega i shvatila ozbiljnost, koliko je važno da se glumac dobro razume sa svojim rediteljem.

A kolege glumci?

- Naučila sam mnogo na tom snimanju od Dragana Bjelogrlića. Njegov život na filmu i u toj industriji je toliko dugačak i važan, njegovo vreme provedeno iza kamere i ispred nje je izvanredno. S njim sam snimala neke najteže scene, tako da sam imala i njegovu podršku u tim scenama. Lepo je raditi s nekim partnerima koji su toliko obrazovani, načitani i posvećeni, to je uvek najlepše. Divno sam sarađivala i sa Nelom Mihailović, koja je jedna od mojih omiljenih naših glumica. Tu je bio i Dejan Bućin, naš glumac koji živi u Berlinu koji je izuzetno odigrao vladiku, i mnogo mladih glumaca - Aleksandar Ristoski, Marko Grabež, Teodora Dragićević, pa Katarina Radiviojević... Stvarno sam mogla da naučim od puno ljudi, profesionalaca. Na setu je vladala posvećenost cele ekipe i to mi je bilo najvažnije kao uslov, da mogu da budem što bolja u tome što radim.

Prošlo je 13 godina otkako ste se prvi put pojavili u seriji "Moj rođak sa sela". Kako pamtite to snimanje, jeste li imali tremu?

- Imala sam groznu tremu jer sam na taj kasting otišla potpuno inkognito. Moj otac nije bio za to da se ja bavim glumom. Međutim, saznalo se, jer taj kasting bio dosta javan. Trebala im je neka tinejdžerka i ja sam sama otišla. Mami sam rekla da idem, a tati, naravno, nisam ni pominjala. I onda, kad je reditelj zvao Dragana i rekao mu da je njegova Anđela dobila ulogu, mislim da se on potpuno šokirao. Uopšte nije znao o čemu se radi. Onda je saznao da sam bila na kastingu i mislim da mu se tad to nije preterano dopalo, ali je nekako preživeo.

Glavnu ulogu imao je vaš otac, da li vam rad kraj roditelja danas pričinjava zadovoljstvo, opterećenje ili nešto treće?

- Prvi put sam tada imala susret s tim, ne baš kao dete, nego ipak tinejdžerka, da sam mogla da vidim kako moj otac funkcioniše na poslu, koliki je profesionalac i posvećenik. Tada sam shvatila da je to jedini način na koji želim da se bavim ovim poslom, da mu budem maksimalno posvećena. To m je bilo izuzetno važno i vredno iskustvo. Inače sam igrala ćerku mog kuma u stvarnom životu Dejana Matića, tako da mi je bilo lepo iskustvo da neke bliske ljude upoznam i na ovaj način.

Prija li vam kada vam kažu da podsećate na majku?

- Prija mi kada mi kažu da podsećam na Branku. Moja majka je predivna osoba, najbolja osoba koju sam upoznala u svom životu. Odlična je glumica i izvrstan profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, i posvećena majka, koja je još lepša iznutra nego što je lepa spolja. Za mene je Branka jedan zemaljski anđeo koji obasipa svojom dobrotom i lepotom svakog s kim dođe u kontakt. To je nešto stvarno posebno.

Jasmina Antonijević Milošević

Bonus video: