IMAM PROBLEM S PAMEĆU: Mima Karadžić otkrio da li staje pred oltar, a onda se osvrnuo na LAPSUS Maje Marinković!

Milutin Mima Karadžić glumac je sa svojevrsnom karijerom koja traje već decenijama, ali i jedan od najpoznatijih neženja, te ga mediji redovno stavljaju pred oltar.

Glumac je govorio o svojoj karijeri i poslovnim obavezama za koje kaže da ih je ovih dana previše.

- Ne znam ni sam šta sve snimam. Snimam preko dana „Junake našeg doba“, a uveče „Dinastiju. Ne znam gde udaram glavom.

Kako izdržite taj tempo?

- Ne znam, tako me sad zakačilo. Uskoro idem na Korčulu i Hvar, ta ostrva, a od 20. sam na Brionima, tamo radimo predstavu „Let iznad kukavičjeg gnijezda“, 26. ili 27. avgusta bi trebalo da bude premijera.

Dakle, ne planirate dolazak na Sarajevo Film Festival?

- Ne, ne dolazim ove godine na SFF, nema teorije. Neću nijednog glumca očima da vidim sada. Možda kada završim snimanja. Snimam već dva meseca svaki dan. Radio sam na seriji „Junaci našeg doba“, radio sam „Besu“ i „Dinastiju“. Stvarno sam čak i preterao.

Kako Vam je na snimanju „Junaka našeg doba“? Kako je i raditi sa Sinišom Pavićem, čovekom koji nam je dao toliko likova poslednjih decenija?

- Jeste. Šta da kažem... Siniša Pavić je živa legenda, pisac naših najvećih serijala. I ovo je jedna serija sa velikom i sjajnom glumačkom ekipom. Mislim da će ovo biti i te kako gledana serija, to je ono što je njima bitno. A nama je bitno da lepo sarađujemo i da dobro radimo. Fino je.

Ko su onda junaci našeg doba?

- Junaci našeg doba su poprilično promašeni ljudi. Mislim, ljudi koji nas okružuju, da li je to gradonačelnik, da li je to vlasnik kafane, da li je to seljak sa pijace, dok se setim svih tih, predsednik nekog upravnog odbora... To su sve ljudi koji nas okružuju. A, Boga mi, svi ti ljudi su pomalo prevareni, a pomalo prevaranti. Tako žive u današnje vrijeme i snalaze se svi kako ko može. To je ono što je Sinišino. Uvek ima tu kritiku trenutnog društva i nečega što živimo.

Da, uvek je slična, a opet toliko različita tematika.

- Jeste. Dobro ste rekli. Uvek su glumačke ekipe odlične, kao i rediteljska. A što se tiče „Bese“, što sam sada radio, odnosno nastavak „Bese“, gde ja igram baš jednu veliku ulogu. I to je sjajna serija, sjajan je bio prvi serijal kao i glumačka ekipa. Reč je o jednoj visokobudžetnoj seriji, barem za naše prilike, na čvrstim nogama treća serija koju radim jeste „Dinastija“. To je počelo skoro. Snimao sam to zadnji mesec. To je ona „Dinastija“ što je bila američka, sada je „Dinastija“ koja se dešava kod nas i u našem okruženju. To je otprilike, doduše u Beogradu, ali i svuda naokolo. Ja igram Voltera ili Veselina, lika koji je... Ma hajde, da ne pričam sada puno o njemu, ali dobar je lik. Veliko je snimanje. Ne bih da nabrajam ekipu pošto je iz celog regiona, ima puno dobrih glumaca. Više je reditelja, više svega. To je što se mog posla tiče.

A rad s bratom Milanom?

- Spremam nešto s Milanom, ono što je meni najbitnije, što bi se reklo. Milan i ja radimo svoj projekat. „Kalkanski krugovi“ je sjajna serija i to ćemo nastaviti. Radimo sad jednu komediju poput „Gorčila“ samo što je četiri puta žešća. Radićemo i predstavu u Zvezdara teatru, to je već u pripremama. Što se mojih poslova tiče, ne bih više na tu temu. Ja sada pričam, a vi ne morate ni postavljati pitanja. Mnogo sam radio. Uskoro ću u Dubrovnik, na Korčulu i Hvar. Ove godine preskačem Crnu Goru. Tamo ću da budem sve do 20. avgusta kada ću da pređem na Brione i da radimo predstavu kod Šerbedžije. Što se drugog tiče, hvala, dobro sam, što i vama želim.

Znači niste zdravstveno opterećeni?

- Nemam nekih zdravstvenih problema. Ja nikad nisam imao zdravstvenih problema, uvijek sam imao problema s pameću, a tu nema pomoći. Nema doktora za pamet. To me muči. A sve ostalo nije problem.

Mediji vas stalno žene. Smetaju li Vam naslovi poput „Mima stao pred oltar“?

- Nisam, nisam ni blizu ženidbe, moram da priznam. To su stvari koje se dese preko noći. Ne mogu ja sad reći: „Ja ću sledeće godine to i to“ ili „Neću“. To nema nikakve veze s mozgom.

Toliko godina karijere je iza vas, toliko odigranih uloga...

- Ovo prvo što ste rekli je najtačnije. Poslije toliko uloga, snimljenih filmova, serija, drama, predstava... Igrao sam razne likove, igrao sam ono što sam poželeo i ono čega bi se rado odrekao. Nešto sam i propustio da odigram, nešto sam igrao što nije ni trebalo da prihvatim. To je nekako sve za jedan glumački opus. Snimio sam više od 70 filmova i blizu 60 serija, odigrao više od 90 premijera u pozorištu, to je za tri glumačka života. Ne bih danas da kažem: „Pa, znate, ja bih izdvojio...“. Ne mogu ja to. To je kao da mi kažete: „Hajde navedite jednog kolegu koji Vam nešto znači u životu“. Pa ne, ima njih na desetine koji mi znače. I ja ovaj život ne bih živio da nema njih. Tako sam ga vezao. To je jako teško.

Jedno je uvek bila konstanta, a to je da su vas vezali za žene i epitet jednog od najpoželjnijih naših glumaca. Koliko Vam je to plus bio posebno u nekim mlađim danima?

- Ja sam sve to doživljavao kao šalu, komiku. Super je to što te proglašavaju za nekog poželjnog. To je simpatično. Ali nije to nešto što mi je uticalo na život ni u jednom mogućem trenutku. Pa to je jedna stvar koju pravi žuta štampa. Mislim sad, Mima se pojavio ovde s ovom, a tamo je s nekom drugom. Ja ne mogu tu sada da utičem. Viđao sam slike u jednom našem časopisu velikom. I na sva zvona pisalo: „Mima Karadžić je s ozbiljnom crnkom, ozbiljna ženska, prvi put nije klinka“, a to je moja rođena sestra. Budalaštine. Ali dobro. Na to sada ne mogu da utičem niti da se borim protiv toga, to nije ni pitanje borbe. Mene to ne vređa. Nemam nikakav problem, nemam nikoga s kim ne govorim, nemam nikoga s kim sam posvađan, nikoga u životu nisam povredio, barem ne namerno. Ceo život se trudim da zabavljam narod. Svako jutro krenem da zabavljam narod u svakom obliku.

Vi ste vidjeli da su u jednom rijalitiju učesnicu pitali ko je Mima Karadžić, a ona odgovorila: „Glumica“. I Vi ste to objavili na Instagramu, a onda ste obrisali.

- Ja te jadničke što su u tom rijalitiju... Ne znam, meni je to jadno i žalosno. Kao pokusni kunići, žao mi je ljudi koji gledaju to. Vi ste sad ubacili 20 ljudi u jedan prostor, upalili kamere. I ti ljudi jedu, piju, tuku se, j**u se, i ne znam ni ja šta sve rade, a mi to gledamo. Ne znam ko je tu gori, ili ovi što gledaju ili ovi što su tamo. Oni koji su tamo, ušli su ne bi li postali popularni ničim izazvano ili da zarade neki novac bez motike, što je jako teško. Ali eto, oni su tamo ušli, pa se o njima nešto piše, oni su kao bitni, sve je to jedna lažna slika, ali je jadna slika ovih ljudi koji to gledaju. Svaki slobodan trenutak posvećuju tome, uživaš u nečijoj muci. A ti ljudi se tamo muče, to je definitivno. Pri tome, najnormalnije tamo ulaze ljudi koji su mahom neobrazovani, to se vidi. A kada su ljudi neobrazovani, neškolovani, polupismeni, onda to u trenutku djeluje smiješno, ali je to strašno. Gledao sam klipove kada ne znaju da nabroje glavne gradove zemalja, ne znaju ni koje je država, a koje grad, ne znaju ni glavne gradove u regionu. Jadnici, oni su stvarno toliko neobrazovani da deluju priglupo. Ali nisu oni krivi za to, tamo su otišli da zarade neku kintu. Krivi su ljudi koji to gledaju. Znate oni gladijatori što su se pobili u arenama, tu je bio narod koji je vrištao i skakao dok su govorili: „Daj krvi, daj krvi“, to me podsetilo na ovo.

- Probaću da ovih 15 ili 20 dana bez glumaca da provedem, da odem negde gde ne znam nikoga. Ili da me barem samo poneko prepozna, daj Bože da to bude gazda kafane i niko drugi. Nemam više živaca ni za slikanja. Zato sam odlučio da idem na ostrva. Što bi rekli mladi, malo da izblejim - kazao je Karadžić.

Kurir.rs/A.A./Dnevni Avaz

Bonus video: