KOMEMORACIJA LANETU GUTOVIĆU U JDP: Velika tuga se osećala u vazduhu dok su se kolege opraštale od legendarnog glumca (KURIR TV)

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu održala se komemoracija Milanu Lanetu Gutoviću. O jednom od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika govorili su njegovi prijatelji i kolege.

Poslednji se okupljenima obratio Voja Brajović.

- Lane nije voleo ovakve skupove, ali ja verujem da bi nam oprostio jer smo mi ipak dužni da se ovako sa njim oprostimo. Bio je neobično duhovit. Poredio bih njegov cinizam sa Matijom Bećkovićem.

Moje mišljenje da je on jedan od naših najdarovitijih glumaca. Njegova virtuoznost u glumi je neverovatna. On je postavio visoku lestvicu glume. Mislim da tu negde čuči neki pesnik. Lane je bio verujući čovek i zato mu moram reći sa nadom "Zbogom i zdravo, zdravo Lane Gutoviću" - završio je Voja veoma emotivno.

Okupljenima se obratio i Irfan Mensur koji je u ruci držao brojanicu.

- Zdravo ja sam Irfan Mesur. Jao to je mnogo komplikvano, mogu li da te zovem Arif. To je trajalo pedesetak godina.

Poslednja poruka iz bolnice: "Ari mnogo sam mator." "E odoh ja da spavam, spava mi se" mi je poslao deset dana pred smrt - rekao je tužno poznati glumac.

- Sve natenane. Uvek sa strane. K'o neki agent za bolje dane. Govori malo, a mnogo tu stane. Ismeva mane. Zna i da lane. Na šarlatane. I polutane. I samo nestane, da dušom da'ne. Jer gužva je u Aleji za velikane. Lane - odrecitovao je Ljubomir Bandović pesmu nkoju je napisao posle Lanetove smrti.

Poznata glumica Branka Petrić je govorila sledeća i to veoma emotivno.

- Ovih dana stalno pevušim pesmu "Stani, Stani Ibar vodo". Otišao je naš Lane. Bogovi su ga nagradili sa toliko darova, a u njemu je bilo toliko skromnosti. Kada dođe glumački zadatak, on je postajao rudar, lovac na bisere. Napisao je na stotine tekstova. Nisam se iznenadila kada sam čitala o raznim tekstovim o njemu kada su pominjali duhovnost, pamet, mirnoću. On nikada nije napravio nijedan korak više. Imao je svoj kabare na televiziji. Znao je da bude žestok i da reaguje na nešto što se njemu nije dopadalo. Mnogi su maštali o tome da budu njegovi gosti. Briljirao je u svim svojim predstavama. Za Laneta se znalo da nije voleo da uči, a uspeo je da nauči za tri dana scenario za predstavu Duška Kovačevića. Na kraju te predstave dobio je fantastični aplauz i spasio nam je predstavu. Neki delovi Lanetove ličnosti, ostaće zauvek tajna. "Smrti se ne bojim, iako bih trebao biti. Na nju sam ravnodušan i ona me čeka", pričao je Lane. Nekoliko dana pred njegov odlazak sam ga sanjala kako iz malog kioska, poziva ljude da idu u pozorište. Počivaj u miru dragi naš Lane - rekla je Branka.

Pozorišni režiser Dejan Mijač se obratio prisutnima.

- Ovo što hoću da vam kažem ne bi trebalo da bude oproštaj jer ja nikako ne mogu u ovom trenutku svog života da verujem da se opraštamo od Laneta. On živi sa mnom. I kada sam saznao da je definitivno napustio ovaj oblik života, meni je bilo jasno da ćemo dosta dugo razgovarati, jer sam ja voleo da razgovaram sa njim. Kada sam ga prvi put video, a to je bilo u njegovo omladinsko doba kada je on igrao u premijeri "Bube u uhu", video sam odmah vrlo zanimljivog čoveka, za koga su govorili da je vrlo težak. Upoznali smo se i radili mnogo. Svaka zanimljiva ličnost ima dinamiku pozitivnog i negativnog. On je bio upravo nešto što je najviše ličilo iz junaka dela Dostojevskog. Trebao je da igra Raskoljnikova, jer ga je jako dobro shvatio. Ljudi su ga često doživljavaju kao televizijsku zvezdu. On je koračao preko granica i činio da ljudi uživaju, da ga vole, da ga zovu po imenima likova koje je igrao, a on je umeo to da vodi. Niko drugi nije mogao da ga zameni na tom mestu. Nije stvar napisanog scenarija i režije već je stvar onoga što glumac u sebi nosi i stvar je ljudi što su obdareni, a Lane bio od Boga obdarena šarmom, ljudskom lepotom, talentom. Njemu je lako da bije iz takve artiljerije. Otišao je ne samo moj poznanik i prijatelj nego vaš drug, prijatelj i omiljen čovek. Neka mu je slava - rekao je režiser.

Komemoracija je počela na Velikoj sceni "Ljuba Tadić" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu minutom ćutanja preminulom glumcu.

Milan Lane Gutović preminuo je 25. avgusta nakon duge i teške bolesti, a sahranjen je u porti Crkve Svete Trojice u beogradskom naselju Kumodraž.

Među prvima su došli Tamara Dragičević, Milan Marić, Irfan Mensur, Ljuba Bandović, Branka Petrić, Rada Đuričin, Voja Brajović, Dragan Bjelogrlić. Na komemoraciju je stigao i Ivica Dačić. Mesta u sali gde se održava komemoracija koja su obično rezervisana za porodicu ostala su prazna.

Glumac, kako je izjavio njegov sin Spasoje, nije želeo da mu bude organizovana komemoracija i da bude pokopan u Aleji zalužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Gutović je bio jedan od najdarovitijih i najsvestranijih glumaca na našim prostorima, a mnogi likovi kojima je na televiziji, pozorištu i filmu udahnuo život, stekli su kultni status. Bio je član JDP u periodu od 1967. do 2002. godine. Rođen je 11. avgusta avgusta 1946. u Umci kod Beograda. Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1967. u klasi profesora Milenka Maričića. Iste godine, upravnik JDP Bojan Stupica odlučuje da podmladi i osveži ansambl, pa grupa mladih glumaca među kojima je i Gutović biva primljena u ansambl. U grupi koja je nazvana „Bojanovim bebama”, pored Milana Gutovića, bili su Gojko Šantić, Tanasije Uzunović, Dušan Đurić, Mirjana Vukojčić, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Josip Tatić, Svetlana Bojković i Branko Cvejić.

Bio je i nezaboravni Kamij Šandebiz u originalnoj podeli predstave "Buba u uhu". Poslednju ulogu u JDP, lik Vasilija Šopalovića, odigrao je u predstavi Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića. Predstava je premijerno izvedena u martu 2020. godine.

Imao je potrebu da se izrazi ne samo kao glumac već i kao kompletan autor, pa osamdesetih godina na našu scenu ponovo uvodi formu kabarea (JDP – Kabare 1986; Pozorište Slavija - Obično veče 2002, Izgubljena forma, 2005, Začin, 2009; TV serijal Video kabare - Oralno doba, 2008).

Igrao je i na drugim pozorišnim scenama, u Narodnom pozorištu u Beogradu (čiji je član bio u periodu od 2006. do penzionisanja 2011), Zvezdara teatru, Kult teatru, Pozorištu Slavija, Bitef teatru, Crnogorskom narodnom pozorištu, Kruševačkom pozorištu, Ateljeu 212, NP Timočke Krajine, Beogradskom dramskom pozorištu, Teatru "Vuk".

(Kurir.rs/Lj.R./A.M.)

Bonus video: